Стармали

100

„СТАРМАЛИ" БР. 13. ЗА 1885.

Ћира. Јеси ли чуо шта возвештава „Турски Марод" ? Спира. А шта? Ћира Ево шта вели: „ Врло се варају она браЛа, која мисле да /г'е се гласови на народно-г^рквеном ' сабору баш број&ти." Спира. Него ?! ваљда се тек неће мерити на центу! Али ја мислим да ће бар „Наше Доба" ту иретњу исиравити. Ћира. Исправиће, али знаш како? казаће да ж бројати" није иравилно речено, него треба казати »бројити". Слира Може бити. Али глас др. Стеве Павловића као ни Јоте Г. за цело се више на српском сабору неће ни бројати ни бројити.

Ћира. Јеси ли чуо да је Јов. Ристић дигнут у пензију. Спира. Та ваљда се не каже „дигнут у пензију", него: спуштен, иди бачен. Ћира. ћути, Спиро, знам ја шта говорим. Ристић је у пензију дигнут и то високо дигнут. Јер све европске новине сада о њему више говоре него икад пре. — Ко се у пензију баца, — о томе „Преса" не пише дугачке уводне чланке.

П у 0 Л И Ц 6, Бечки (политички) доктори још се нису сложили какав лек да препоруче краљу Милану. За сада само толико веле: Киг кеше гибб18сће Ва*1ег.

стати са сабора, — кад ће бити без и без бројавица.

нека буде

О- Н а пештанској изложби има лутака у српском оделу, — и Мађари врло радо гледе Србе у кад им се прикажу као лутке. (То нам је иозвато још са дијете.) $. Адвокат Бурнас моли бога да га опет когод увреди, — на тај начин бар му неће адвокатска пракса заспати.

Ђука. Знаш ли ти да је Герман двадесетичетири сата висио ? Шуна. Та то није могуће! Ја сам га у Карловцима још прекју(%Ј че видео, да је жив и здрав. ^ Ђука. Ето га, како он опет мо- је речи разумева! У излогу новосадског фотографа Рехницера висила је 24 сата Германова слика у потпуном патријаршеском орнату. Шука. (уздахнувши) Ах тако! А ја сам мислио . . . но па зашто и даље не виси ? Ђука. Не знам управо за што, али све држим, да се фотограф Рехницер боји, е ће све муштерије расплашити, па за то је скинуо Германову слику.

—. ђура Станковић пита: какве заслуге има Милетићев отац, да му се на гроб меће камен ? — На то је бар лако одговорити. Најмања му је заслуга та, што није родио сина, који пискара по „Турском Ма- ј роду." У Берлину је неко ономад своју заручницу пољубио у уво и то тако јако, да је сместа оглувела. (У Берлину биће још више таких пољубаца за друге и веће заручнице.) X Чујемо да ће Анђелић скоро издати енциклику, да се од сада ни једном свецу не сме служити служба, док не покаже сведоџбу да је заиста светац. Изузетак ће се нравити само код светог Мамона, и Вратоломије. < ' □. Наши свешеници увиђају да су заведени, па се враћају к овоме народу. — Аха, сад разумемо оне турске вести, да се на сабору гласови неће бројати.

д* Према томе сигурно ће и неке владике изо-

Ђука. Живео управитељ српске гимназије! Шука. Шта је теби за бога, те тако кличеш? Ђука. За то, јер је г. управитељ преварио Мађаре. Шука. Како то ? Ђука. Ево овако: Кад је српска виша девојачка школа приредила беседу, управитељ није хтео допустити, да ђимназисте дочекују госте и врше у онште аранжерске и каваљерске дужности, а сад је при приређивању мађарске такве заОаве то допустио. Шука. Па такав поступак ваља осудити а не још управитељу клицати : Живео! Ђука. Јест' да! Види се, да не разумеш ствар Управитељ је за то допустио, што је хтео да превари Мађаре, јер је знао, да ће ђацима метнути мађарске кокарде, а зелена боја може да се ноћу учини човеку и да је плава, те тако су сриски ђаци на мађарској забави носили српске кокарде. Шука. Али све да је и тако, ииак није исти ред боја као на српској тробојци. . . Ђука. Свеједно. Ја намеру хвалим и за то : не бојмо се, док таквих управитеља будемо имали на нашој српској ђимназији. Вл.

Проба пера. СХУ. Ћутање. ћутавем се може Многа лудост скрити, Но то лудост у мудрост Неће претворити.