Стармали

„СТАРМАЈ1И" БР 14. ЗА 1885.

Гајдаш варалица, Неки гајдаш имао је виноград и жену. Виноград је задужио па му га продадоше а жена му ее разболи па умре. Оде гајдаш попи и замоли га, да му жену по хришћанском закону сарани: али нопа иште у- напред новце — а гајдаш нема ; па шта ће у својој невољи, досети се и обећа попи да ће му дати један члан, само да му жену свечано сарани. Попа се полакоми и сарани пок -ЈЈниду. После погреба ево ти гајдаша к попи, и носи му у руци један ч лан (од прдаљке): „Ево, господине, гато сам вам обећао !" (Попа се надао једном члапу винограда, ал овај је већ давно био у чивуцким рукама.)

Јелте да то није било лепо од по —, хоћу рећи од гајдаша ?! Шуљ'мац.

Ко ће му докасти? 1 Год. 1851 у И . . ку дође у суд иред Ш. II. човек чији је кон. убио крмачудругог суграђанина му. Судија га заиита: „Шта је то било?" Оптуженик ће на то: „Е, па шта је бидо. К'о на прилику, да простите, господине, ви сте коњ, а ја цилиндар и алаватно црно одело, које облачи свечаним приликама, кад у варош дође министар или који други моћпи господин, У кратко, господар Пера има ту једну страст, да гомила благо, али да га не ужива. Жена му је умрла, а иза ње остало му је само једно једино дете — лепа Смиља, његова једина насљедница. И ето ту богату насљедицу ; т судио се да запроси головер Милоје Белић, који нигде ништа нема, па да га још истерају из порезног звања, морао би скапати од глади. Па зар за таквог човека да господар Нера да своју јединицу? Никада ! Боље да је мртву види, него у наручјама просјака, какви је у очима господар-Пепиним био Милоје. Али његова га Смиља тако јако воли, ето се од туге и жалости сва осушила, а господар Пера воли своју ћер, па му је тешко, претешко. што му се јединица на очиглед губи и вене. Пропашће, ако тако још дуго устраје, а онет не може ни за главу попустити, не може је дати оном пробисвету. То је сад господар Иери веће бриге задавало, него продавање сувих риба и згртање блага. Непрестано је о том премишљао, како ће своју ћер спасти, а да је ипак не уда за Милоја. Све Је мислио и мислио, док није смислио. „Треба наћи према њој прилику, па је удати. Тако ће она заборавити тог пробисвета, а ја ћу у своје време мирно моћи умрети, с уверењем, да моје мучно благо неће којеко разграбити и растурити, него да ће моје дете поред свог честитог мужа сретно бити." Тако је умствовао господар Пера, а у том од једног пријатеља у добри час дође вест, да ће до душе мало постарији али врло богати трговац Коста Платнић из Ч. доћи кроз који дан да запроси његову Смиљу. Господар Пера врло задовољан таре руке и радује се, што ће се читава ова ствар тако сретно свршити. (СвршиДе се,)

крмача, па да ја њушкам око ваших ногу, а ви да се ритнете, па да ме убијете." „Шта? шта?" продера се на њега судија, а оптуженик ће брже-боље да поправи, па ће рећи: „Није, није, господине. К'о на прилику ви сте крмача, а ја коњ, па да ви, господине, " Судија: „Шта, шта безобразниче? Зар ти тако ? Торњај се на поље до сто врага!" Оптуженик сав нрепдашен рече на изласку : „Е, кад не ћете, да будете ни коњ, ни крмача, ко ће вам доказати ? !" Шеравица. Под чергом. „Чуј ме, Гага чуј ме, Ш:а сам ноћас снио: Украо сам коња Ал је матор био." Гага сина ћуши Па му рече: „Рано, Кад већ крађу сниваш, Кради што ваљано!"

* % % М а т и. Дете моје, а зашто ти не волеш да идеш у школу ? Сокица. А шта ћу у школи ? Мати. У школи се деца уче. С о к и ц а. Е, дабомеда! Шта могу научити, кад еи наш учитељ не зеа ништа. Мати. Иди с богом; како он не би знао ?! Сокица. Веруј, мати, он ништа не зва! Он све мора нас да пита. Мене је јуче питао колико је двапут два.

Из школе. Учитељ. Ево видите, децо, пре неколико година мерили смо још овом мером. Перо; како се звала ова мера ? П е р а. Риф. Учитељ (узме нову меру, т;а њоме јако маше по ваздуху). Сад се мери овом мером. Стево; како се зове ова мера ? Стева (незна). Друга деца (дошаптавају му). Метар. Стева (малко глув). То се зове ветар.

Опет из школе. У ч и т е љ. Е сад сам вам показао с т о н о г у. Избројалисте јој ноге и уверилисте се, да она нема баш сто но г а. Деца. 11а зашто се зове стонога? Учитељ (ушепртљи). Бога ми, децо, то вам ве знам казати. Један ђак. .Ја знам. Стоногом зове се за то, јер — јер — јер ст о ј и н а н о г а м а.