Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 14. ЗА 1885.

Како ја оетајем вечито жедан, Док порез не платим Не смем випа пити; Миелим: посде ће ми Много слађе бити. А кад порез платим, ГГа се пити спремам, Онда опет, јаој, Ни парића немам.

Досетке, наивности и др. из дечија света, (Продужење и увек отвореиа рубрика) М а т и. Иди, чедо моје, купи три кифле Али кажи пекару да ти не да јучерашње Мали Јова (отрчи к пекару и рече му): Дај ми три кифле, — али нећу јучерашње, него с ут р а ш њ е.

Морала мати из кујне да дотрчи, да види што су малу Јелку расплакали. А шта је било? Јелкин старији брат донео из баште пуну шаку разна цвећа, па поче Јелки показивати и тумачити : „Ово је шебој; ово је ладолеж; ово је перуника; ово је невен —" Ту^му мала Јелка упаде у реч оштро, примећујући да то није невен. — То је невен. — То није невен. — То је певен. — Ал то није невен. Та је њихова препирка трајала дотле, док пије Јелка почела од једа плакати: Ја знам, то није невеп, — невен има слика.

Мали Стева седи на крилу своме деди, па га свашта запиткује. — Је ли, деда, зашто ја немам браде и бркова? — За то, јер си јошмали. Стева се загледа у деду и замисли се па ће опда рећи: — Деда, а твоје чело није мало, па зашто на њему нема косе?

Исти Стевица мпого се забавља са својим дедом; а деда га здраво воле и често га од милоште назива: магарендом. Једаред Стевица запита деду: Је ли деда, јеси ли и ти био магаренда, кад си био мали? Наша деца, ђока, Влајко и Младен добили жи ва зеца, донели га у собу па метнули пред њега у тањирић воде да пије. Зец, пун стра, неће да пије. а деца се ва то једе. То је гледала мала Милка из своје колевке, па куцкајући кажипрстом своје десне руке ио длаву од леве руке, довикивала је браћи својој ове поучне речи: „Ту није јец воде! — Ту пије јец воде 23в0Г" Још се могу добити ови бројеви „

Јесте ли приметили, да је земља скоро у евима језицима женскога рода? — Шга миетите за што је то ? — Незнате!? — Да ја ћу вам казати. Земља је ж е н с к о г а рода за то, што нико не зна колико јој има година. * Доктор. Шта. — даклем умр'о ваш господип муж. У довица. Умр'о; јутрос рано у пет сати. Доктор. А јели имао синоћ јаку грозницу ? У д о в и ц а. Није. До кто р. Хм! хм! Но — то је добар заак. * Редитељ позоришта обучаваше војнике, који имађаху да се јаве ва сцени у једном народ. комаду. „Не вичите од једном у р а, већ с малом почивком; н. пр. ура, пауза, ур а _ пауза. . . Изађоше у вече војници на предетаву и од једном, почеше се дерати: У ра — пузо! ура пузо! урапузо! . . . Вода и вино. Као што ти вода Каже твоје лице, Тако ће ти вино Казат' — туђе срце. * Доктор. Но, сад сте ми све казали; — да, заборавио сам још питати, да ли можете ноћу спавати? Пацијенат. Никад. Д о к т о р. А зашто ? Н а ц. Та знате. ]а сам ноћни стражар, па само дању могу да спавам. * Нека сентиментална дама нитала једног младог писара, шта воли већма: сунце или месец ? Писар. 0, та шта је сунце према месецу. Ја волим месец. Д а м а. А за што? П исар. За што ? како то можете питати! — Јер плату примам на месец, — а не на сунце. прибележио ЖИВКО.

Новије књиге иослате уредништву на приказ. Каптал. Приповетка за децу од Фр. Хофмана с немачког иревео Жарко Стакић. Вел. Б чкерек 1885. Издање књижаре и штампарије Ј Грчића. Цена 35 новч. Илустровала књижица о животиљама, намењена одраслој Српчади. Написао М. Нешковић. Издање књижаре и штампарије Ј. Грчића у Вел. Бечкереку. Цена 60 новч. Говор намењен хиљадугодишњици славенских апостола Кирила и Методија 6. априла 1885. од Уроша Милутиновића протопрезвитера митровачког. Издање „Српске грађапске читаонице у Митровици." Брзотиском К. Трумића у Митровици. Зтдрмалога" од почетка до данас.