Стармали
„СТАРМАЈШ" БР. 16. ЗА 188.5.
Шетња по Оомбору. Куд сва браћа, ту ће и „Стармали." Сомборски одбор за дочек гостију припремио је до душе 40 кола, па би се могли Сомбором и возати, а могли би се баш и молити богу, да услиша молитву наших клерикала, и онда би нас у Сомбору — о д н е о ђ а в о. Ал ми ћемо најбоље по старом. Осим нас се по Сомбор данас и онако нико не шета. Сваки то има посла око припреме за конференцију, цео Сомбор је један велики одбор па и сами су облаци у том одбору, те морају да расхлађују ваздух и да поливају пут, како би било мање прашине. Идући Бидов-дан проћи ће у Сомбору без — Косова. Истина биће тамо заступљена и Чалма, али чалма ће бити уз вас, те још како уз нас. „Митра" ће бити заступљена у дичној ж Мит ровици", а ако узбуде на збору имао „двор" кашике, то неће бити данашњи патријаршески двор, него Двор костајничкогсреза.0 »Калуђереву* нећемо ни да говоримо, јер Калуђерево неће бити с данашњим калуђерима . . . Иначе ће Сомбор изгледати сасвим друкчиј^ но до сад. Ви познајете Сомбор са вармеђом, нарком, препарандијом, и т. д., али ће на Видовдан бити у Сомбору и Шарен-град и Острово и Гај, и Кула иБела Црква и Црвена Црква биће Нови Сад, па чак и Река, а тога иначе нема у Сомбору. Да не би могли сомборском збору да з а б а в е, побринуло се и за — з а б а в е. У суботу у вече биће свирање, затиме ће с в и ране узети на банкету, а за сутра дан у недељу, заказано је и г р а њ е. Ту ће учествовати и г р а њ е, јер ће све то бити у башти. Као што видите, све је тачно, да не може боље бити. Одушевљење свугде у народу ври и к љ у ч а, те ће
1М1ЖШ1 Извукао је лутрију. — Хумореска, Од како је света и века увек се људи разликовали један од другог по особинама и другим спољним или унутарњим знацима, а и сгара пословица вели: „Колико људи, толико ћуди." Дакле људство се делило на категорије. Тако је и данас, па особито данас, кад сви знамо колико имаде силних партаја на политичном пољу, а то све с тога, што: (Јио!; сар^ез 1о1; зепкчШае! На те силне навике — нећу да их назовем страстима — обузеше све људство. Сваки без разлике има по коју навику, које се тешко може да опрости. Тако н. пр. један врло радо гледа у таваницу, разуме се са пуном чашом у руци, те тиме веџба своје вратне мишиће; неки ужасно мрзе на револуцију, а особито на ону у трбуху; неки се брзо заљубљују у црвему или другу коју стрвину, хоћу рећи кеца (Аав) а неки, тежећи да лаким начином до новца дођу, сецују на лутрију па шат је „извуку !" Међу ове пунонадежне а празнокесе људе с п а д а и јунак ове наше приповечице, мој добар пријатељ и епадало - Опрости! — Созонтије Надрњачки. Пије
према томе оно, што се у Сомбору закључи, да з а к љ у ч а врата сваком даљем злу. Ми смо уверени, да ће оно неколико људи, који се са сомборским збором не слажу, пробати да с л а ж у, те ће у „Турском Народу" и „ЈГажјем Добу '' изаћи наслаган оваки извештај : 9 Пошто Његова Светлост Гермаи није ни закључио ни дозволио да се ове године прослави Видовдан, то Видовдана није ни било. А кад није било Видов-дана, није могло бити ни збора тога дана. У званичном мађарским језиком штамцаном, земљопису, налази се само Хотђог, а нигде Сомбор, нема дакле ни С о м б о р а. Његова преузвишеност мииистар Тиса задао је једном своју реч у сабору, да у Угарској има само Мађара, те према томе не мо ;.е бити неке српске странке. А кад нема Срба, нема Сомбора, а ове године није Гило ни нарочито дозвољеног Видовдана, онда то је јасно, да с р пс к о народна слободоумна страпка није могла у Сомбору држати о Видову-дну збор Који друкчије веле, ти иду на то, да пага народ слажу и оману." Ал да, мал нисам заборавио. ђурковић је написао у бечкој „Преси" чланаку комевели да су копференције у Загребу и Сомбору испале врло питомо. Дакле је била већ и сомборска конференција ! ? Ту је „сомборску конференцију- одржао ва сваки начин ђурковић дегод у Бечу. Само што закљ^чак те ђурковиће „Сомборске" конференције није био баш питом, јер он у истом чланку, позива и угарске и хрватске власти, да ста ну„српској народној слободоумној страици" и њеним једномишљеницима на пут. Боже мој кад би само знали, зашто се г. ђурковић моли, да му се помоћу жандара изради посланичпрошао ни један „21ећип§" а да брат Созонтије није „сецовао." Чудновато је то уживање, које само сиромашни људи имају; јер тима треба много новаца „ал ома." Богатији ће ретко мећати у лутрију; јер од њих сваки ооично вели: „Лутрија је у леђи!" Ал нада, нада, та мами људе на много што шта, док га не обмане ! Неморам дакле ни рећи, дал' је Созонтије богат; јер ће сваки без сумње погодити, да је еирома к'о црквени миш — а лењ к'о враг. Еад би га човек видио, неби дао за њега ни лулу дувана, ал кад проговори, онда се и најозбиљнија усга насмејати морају; а знао је говор збркати тако, да се тешко може ко разазнати. Осим те слабости да сецује имао је још једну. Као добар забављач у женском друштву, каже ее и: „мокер," заљубљивао се врло често. Љубавник је био ванредан 0 својој премилој мислио је и дан и ноћ док ју не изгустира; онда као „благонадеждни" јуноша тражи другу лрагу. Њега се мало или управо нимало није тицало дал и она њега воли; јер вели, пола је готово, ја њу волим, још она мене па ето ђаво ! Као што ништа није вечито тако и та нарав ие-