Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 16. ЗА 1885.

ко место за карловачки сабор. Та њему бар није тешко да напише чланак у „Преси", како је одржан српски народни црквени сабор још пре две недеље; да је тај сабор био питом као „сомборска конференција," и да је главни јунак и мудрац тог сабора био главом — ђурковић. 0.

У Ш Т И П Ц И, Шта да кажемо у погледу Нанчићеве о с у д е ? 0 суде! * * * У парници Нанчићевој играла је и мађарска појезија улогу. Кад поротници чуше да је оптуженик — Рац, они одма ваправише слик те изрекоше Вад. Е кад уму људи; шта ћете им. * % * Дали опадамо бројно? По рескрипту било је до сад у Вацу 4 православне душе. Сад има 5. За кратко време умножисмо се дакле у оној општини са 25 процената. Ако ово „нагло напредовање" Срба у Угарској и даље устраје, неће нам бити више свима места, те ћомо се канда морати селити. * * * „Наше Горе Лист" слаже се са сомборским збором „у главноме." Али вели, не слаже се „у узроку." Но биће да се оно не слаже у — посљедицама, т. ј. са вероватним одлукама тога збора. * * * Читамо о неком залуталом писму Панте Поповића. Сад да нам је само знати, ко је више залутао: писмо или брат Панта? * * * У залуталом писму пита брат Панта: „Може ли

бити поп човек?" Но канда би боље било кад би се питао:" Може ли човек (као што је он) бити поп?" * * * У Угарској су израчунали, да је и онај лист „дневни", који излази шест пута недељно. Угарска недеља има дакле 6 дана: понедељник, уторник, среда, четвртак, петак и субота. — А недела? Ал већ то се и онако не мора славити. * * * Кад се „Застави" рачуна недеља у 6 дана, молимо да се тако рачуна и њеном затвореном сауреднику. Кад одседи 52 пута по 6 дана у Вацу онда молимо нека га пусте кући. Кад сте позвани господо да делите правду, делите је у свакој пршшци једнако. Т. * * * Гледстон даје кад кад писати у француски „Журнал де Деба;" српски Гледстон (п. II. п. П.) неће да заостане, те пише у Журнал де „Д о б а". —ца. Нешто о женама, У некоме друштву Рече неки бена, Како Турци држе, Колко хоће жена. А Гавра ће њему: Ох, жалим их, мани, Имам једну — и та Баш да ме сарани ! М, Ј.

остаде му верна пратилица. Променио је доцније нарав. Наступише озбиљнији часи за њега. Хоће да се — жени! Цомислио је у себи, сад хоћу да се стално у једну заљубим а ове досадање „под купус." Не беше за дуго а његово срце осети љубав где куца на врати и врата јој се широм отворише. Заљубио се смртно ! Али и изабра девојку најлепшу а и богату, а он гоља, који слободно може певати : „Ирош јесам, ирошки се владам, Ручам шљива, ужинам бундева А вечерам барени кромпира." Није био кицош — јер није могао. Носио је увек једно одело, као што он вели „из начела." Но на част М У такво начело, које је из морања, кад : „У чем спава у том и шпацира;" а момак тражи најлепшу девојку, та да: „Кад шпацира девојку. избира Он изабра што најлепше има А на ружну неће ни да гледи." Обично се каже да „најгори медвед најлепшу јабуку п °једе," тако и он; ал што ти је враголан, ма не био леп чи угледан, опет ће се девојке пре у њега заљубити, него У каквог лепушкатог фићфирића, који се у друштву не вн а наћи. Он беше сретан, волеле су га девојке; но не

тако, да су се заљубиле, него што их је забављао својим досеткама; али једна и то учини. Срце је ђаво, не зна куд ће натрчати, она би га зауст авила али оно већ беше Созонтијево, а то беше ћерка највећег ципије у месту Стеве Вртипрашког. Да је од куд знао баћа-Стева за невину љубав своје миле јединице, знам, да би јој све предње зубе избио. И она је знала, да би тако било али шта ће, отело срце мах, па ни мик даље! Волели се, љубили се али без наде, док једном не паде на ум Созонтију шта да ради, те рече једном, кад се састадоше на ћошку код Станићевих суваја, Насти: (тако јој беше име) „Мила моја ! Ја видим, да овака љубав не вреди ништа без наде, да ће се једном наша срца састати за навек. При садањем стању то никад не би могло бити, него ја сам нешто смислио, па ако то не испадне за руком, онда се само можемо надати да ћемо се тамо горе састати." Кад је то рекао, тужно погледи на Насту, а овоЈ се показаше две бисер-сузе у очима. „А шта си наумио, премили мој?" „То ти нећу казати, него одмах идем да покушам; Збогом голубице !" *