Стармали

124

ШЋира. Какви су то људи у Еиглеској, што се зову ,Тори?" Спира. То су племићи и конзервативци. Ти су сад дошли на владу. Ћира- А зашто су баш опи доСпира. На дипломатској њиви сад нема много посла, — за то ће да се та њива мало нат о р и, — а Гледстон ће међу тим да се мало одмори.

Ћира. Јеси ли чуо блатну вест из Загреба ? Спира. Какву? Ћира. Фирму и стан уредништва „Србобрана" замазали су неви дан блатом. Спира. Тако ти је то мој ћиро. Кад су они у невољи онда вичу: „Брат с братом." — А кад би нама требало помоћи онда се одзива брат с блатом.

П у С Л И Ц е. ®. Питали једног нотабилитетлију хоће ли ићи у Сомбор? Он одговори да не може. „А за што?" Морам остати код куће, да чувам четврту тачку кикиндског програма. +. „Турски Марод" је досада већ свакога, који му је далеко, назвао пијаницом. А сад, кад би требало да изда једну велику сведоџбу пијанства, сад му нестало бланкета. А. Има људи, који пију на рате. Кад се истроРуковаше е.е и растадоше се, а све се освртаху једно за другим. Она оде кући, размишљајући шта ће Созонтије урадити, а унапред се радовала да ће добро бити; јер њему, да не испадне за руком не би ником могло. Он оде у биртију да попије шољу кафе. После тога крене се у шетњу, но још није добро савио за ћошак а бирташица га виче натраг. Врати се натраг а знао је напред шта ће бити. „П1то сте ме викали?" запита бирташицу. „Та ето вам ваше терно испало. Ха, ха, ха,' поче да се смеје. ,Да еам знао, да ме за то вичете, баш се не бих вратио. То сам бар сигуран, да нисам добио. А где сте нашли решконту?" „Баш овде, где сте ви седели, мора да сте је са рупцем извадили. А зар се тако чувају тако скупоцене ствари?" смејала се крчмарица. „Ка г о много вреде, тако се и чувају," рече Созонти* је чинећи се од свега невешт. „Кад ,је „2дећип|?" и где ?" запита крчмарица. „Ево новина од недеље, ту су нумере од Темишвара." „Па и овоје за Темишвар „сецовано" рече Созонтије. „Хајдете да „густирамо!"

ши свака друга рата, — онда остаје још само деспе-р ат а. „Паше Доба" хо^е багп да натера Абуказема да се лати < вога стар >г пера и старог места. (То јо прва пауотна намера, коју смо од „Нашег Доба" доживили). Д Даклем пештанска порота изабра нашег Лазу Нанчића једногласно за посланика у Вац. Тиме се почело изборпо кретање. Научимо се и ми нешто од Пештанаца. Бирајмо и ми ваљане људе и то ј едногласно. х. Кад је Анђелић метуо руку на леђа, да је поп Панта онде пољуби, онда је тек поп Панти дунула мисао у главу: „друкчије нисам требао никад радити, пе требам ни сад, нити ћу требати икад."

—. Од како је ђурковић почео српски писати, ушле су у моду речи : ,олош" и „мизерабилитет." Те се речи на примају нигде, за то ће остати залепљене на „Нзиховом Добу."

Милостивост. Милостива госпођа. Иди, Андрија, часком у апотеку, па ми купи ону моју помаду, што мажем лице. Апотекар већ зна. Андрија А зар то мора багп сад бити! — На пољу је така цича и мећава, да човек ни псето не би истерао. Милостива. 0 за бога, Андрија, та ти ниси псето.

„Немарим, ал не верујем, да ће што биги," рече Созонтије. „Ви читајте из нопина, а ја ћу гледати решконту"! „Добро," рече крчмарица. „Слушајте ! 38 ! „Ни налик," повикне Созонтије! 59 ! „Једна је ту! Бар ми није жао, једна је изашла." 48! „Нема ништа!" „Чекајте за Бога још су две овде! Чујте само! " 17 ! „Е^гле чуда амбо! Ако ме не варате?" „А што да вас варам, ево гледајте, али ову ћу пегу да сакријем." „Гле заиста!" рече кад је видио ! ,,Чујте даље!" 74! рече отежући крчмарица. „Ко бајаги, да се Вл^си не сете, да сге ви прво видели решконту, па лако је тако говорити." „Нисам, поштења ми; клела се крчмарица. „Ево да видите !" Уверише се сви ! Е сад можете мислити, како је Созонтије од радости