Стармали

"Е7" Новоме Оа-дзг 20. јзгкса; 1©©5.

„Стар^али" кзлази трипут месечно. Годишња дена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге врајеве: ЈО _ 5, _ 2 1 / а динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Ивдаје штамаарија А Пајевићау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јолапо^јс, \Ујсп IX РогссПап^ааве, 5(ј.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе плаНа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг

0 Ч А Ј А Њ Е,

Он. Шта се пише по новина, Ја не могу да их читам, А баш много и не марим Тек онако само иитам. Роб. Новине су чудни створи, Вашу свјатост гоие речма, И све јаче, и све љуће, И све жешће, и све већма. Он. Нека, нека! шта ми бриге! Не бојим се ја горчина Али, робе, сиђи доле Донеси ми слатка вина!

Он. Чујем неки жагор тмули, Нешто с' витла и колеба; Ја не питам од куда је. Ал канда је од Загреба. Роб. .Јесте, свјатост, у Загребу Јако с' диже на вас вика, Ту су Срби стари, млади, А има и свештеника. Он. Не тиче ме с' нико, ништа, Не буни ме вика њина. Иди, робе, иди брзо, Донеси ми јоште вина!

Он. Оиет чујем нешто тутњи, Као да се ломи гора, Ја не питам ко је, шта је, Ал канда је од Сомбора.

Роб. Јесте, свјатост, јест', тао је, Збор се стек'о ведогледа Једнодушно, једногласно Опиру вам с', сви к'о један. Он. Ја се смејем, — смеј се и ти, Зар се смејат' ми не знамо! Ух, ала је то врућина! Вина носи, вина амо !

Он. Још никако да се стиша, Још никако да се смири. Као да се нешто љуља, Као да се бура шири. Роб. Јесте, свјатост, опростите, Ал ми томе нисмо криви. Цео народ гњевом гори И куне вас свако живи. Он. Какав народ?! каква клетва?! Нек се виче, нек се пише, Умем ваљда и ја клети, Само випа дај што више!

Он. Вина, робе, вина амо! Ал куда си попГо, стани ! Има л' кога да ме штити ? Има л' кога да ме брани ? Роб. Ко вас штити тај се стиди. Ко вас теши тај се смеши. Ко вас брани речи трати, Чисто б' вол'о руке прати.