Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 18. ЗА 1885.

Шетња по свету. I. Право да вам кажем, мени су себиле већ досадиле те многе „шетње по Вршцу." Ако узмеш који број „Заставе" у руке, не фали да ћеш у њој ако не баш допис из Вршца наћи, а оно бар под рубриком „Вести из места н са стране:" „Пишу нам из Вршца то и то." Тако је исто окупило и „Српско Коло" са дописима из Вршца, а већ „Стармали* је са својим вршачким шетњама загрдио. Зар је Вршац баш најзнатнија и најлепша варош у Угарској, да се све о њему по српским новинама пише ? Та у нашој лепој и слободној Мађарској има много депших и знатнијих места, дакле су и за шетњу удобнија и примамљивија. Ето н. пр. Будимпешта. До душе Будимпештанци немају Радића, као што га Вршчани имају, али за то имају више каруца, па ту су ти пОсле грдне кућерине и великољепне палате, ту Штајнбрух, ту министру и сабор, ту силна госпоштина, ту многобројна журналистика, ту више Чивута, него што их је некада у Палестини било, ту неброј школа, ту универзитет, ту „фортуна" аргороз форгуна! У суботу осмога јуна била је ту жестока битка. Шетајући се по своту, доспео сам и у „фортуну," па сам очевидац био те љуте битке. Ја сам до душе унапред знао, како ће се иста свршити, али тек ипак сам дошао, да се уверим, да ли ће се моја претпоставка потврдити. Јер ја сам пророковао мом пријатељу Лазн Нанчићу, да ће рђаво проћи, пошто кад смо се нас двојица пред његов полазак у шфджшетжк „Друштво љубавне умерености." Нанисао Ст. Радић — Пуктало. (Наставак.) Дошавши у свој квартир жељно размотам хартију, и почнем читати следеће: Сједница I. Присутни г.г. Јанко Милочашић, Вујо Дивитовић, Васо Проколић, Пајо Дудовић, Врка Празнобоцић и т. д. Члан Јанко Милочашић држи говор, у коме разјашњује члановима, зашто су се састали. Предлаже избор иредсједника, перовођу и благајника. За предсједника буде изабран Васо Проколић за перовођу Пајо Дудовић а за благајника Врка Празнобоцић. — Изабрани се примају свога чина, Затим поднесе г. предсједник Васо Проколић састављене штатуте за друштво за опште одобрење. Штатути. § 1. Сваки члан друштва „љубавне умерености" дужан је нри ступаљу у исто платити уписнину од 2 ф. а вр: а иосле тога сваког месеца улагати у благајну друштва но 1 ф, 50 н. а. вр. који ће се новац употребљавати за давање „штентхена" разним госпођицама. § 2. Чланови морају изван ове собе бити неми и ннкоме ништа пеговорити о овоме друштву. Који би се узпротивио извршењу овога дараграфа, тај ће бити прво

суд опраштали, он је био у авлији, а ја сам стајао код прозора са катрама и кроз катре пружио сам му руку. Тек по што смо се руковали, увидео сам, шта сам учинио и рекох: „Е брате Лазо, ја ти сваку срећу желим, али ,,фортуна" те мимоићи неће, јер катре нису добар знак." Он се само насмејао на моју бајаги „предрасуду," па чак није хтео нн своју тетку послушати, кад га је саветовала, да ступи у судницу са десном ногом и да на леђа мегне десну руку онако, као што је метнуо Анђелић. кад гаЈе пољубио онај поп тамо, где није хтео и где пољупцу места нема, јер је исто н. пр. код непослушне деце резервисано за виргајз. Али за то је тако и прошао. Кад сам се с њим опростио, ја сам се за тим и сам дигао, па сам отишао у ,,фортуну", да видим, хоће ли се моје „предсказаније" испунити. Ако се испуни, одмах ћу писати браћи Поповићима и понудићу им моју сарадњу за њихове многобројне календаре. И заиста се испунило ! Не звам како коме, али мени је био најсмешнији Нанчићев бранилац. Он рече, да је дошао не само да брани обтуженог, него и мађарски закон и мађарско право. Чисто не могу да верујем, да је тај човек баш тако јако ограничен. Хоће да брани мађарски закон и мађарско право! Ма човече, куд си забасао? Какво право, какви закон у данашњем цивилизованом и уставном добу ? Него на то су му најбоље одговорили сами поротници. Дванаест поротника (једном Јудини разговора) једногласно изрекли, да је Нанчић крив, те му је суд усљед тога за сваког поротника досудио по један месец добро пропуштен кроз шаке осталих чланова, а после изкључен из друштва. § 3. Сваки је члан дужан изказати пред свима осталим члановима, коју љуби и на који јој је начин љубав исказао и да ли га дотична љуби, да се знаду остали чланови равнати. § 4. Ако који члан већ има своју љубавиу те опази, да он почима занимљив бивати и љубавци другога, то се мора од дотичне уклаљати и на сваки начин гледати, да дотичној омрзне, да неби због њега други дешперирао. § 5. У опште не сме се ни један члан двема особама улагивати. § 6. Сваки онај, који се сретно ожеди — а сретно му да Бог да и било — престаје бити члан овога друштва — не тражећи од друштва својих улога — који би случајно претекли од прилога за давање „штентхена" дотичпој, коју је дотични члан љубио. Ови штатути буду једногласно примљени, записник потписан, затим предсједник закључи скуиштину и закаже другу на 16-ти мај 1871 год. Сједница II. Предсједник г. Васо Ироколић узима реч. — Штована господо! Прође већ неколико дана како смо се на овоме месту састали и ово спасоносно друштво основали. Увидио сам господо ! да сте се сви најстрожије придржавали § 2. будући нико живи не зна, да у овом месгу ово друштво постоји. Будућност ће господо показати, да ли ћемо и остале параграфе тако тачно и тако верно испуњавати. I 1 ' Иују Дивитовића иозивам, да нам овде укратко изкаже,