Стармали

148

„СТАРМАЛИ" НР. 19. ЗА 1885.

ви-српског листа зове се В и д и ћ, — али ако се ко за њим поводи, тај може бити само Ж м у р и ћ. Ћира У „Нашем Добу" булазни неки ћаскало, како ће у Хрватској све сами Анђелићевци бити изабрани за наш сабор. Спира. Читао сам. Ћира. А уредник под звездидом моли, да му се шаљу такви извештаји и са других страна. Спира. Аха! Њему није доста да му се само лаже, него наручује и како да му се лаже.

П у с л и ц е. Д. Никоји министар није још имао тако мекан фотел, као Салисбери. Јер он седи на јастуку мклости свога нредходника (и наследника) Гледстона.

У Шпанији каламе колеру, желећи да је истребе са овог света. И на нас неки каламе разне каламитете, — кад то момачки прекужемо, онда ће нам се здравље осигурати. Чивутски журнали много говоре о нашем „изборном кретању" али би им милије било кад би могли говорити о нашем изборном спавању.

Даклем Дамаскин зна маџарски, ег§о он мора бити изабран за владику. А би ли се из те роткве могла исцедити ова логика: Герман не зна маџарски, даклем доле с њиме!

је то особито мило, што њихови „битиимајући" несмеду опћити са другима." Више нисам ништа чуо, јер сам се морао удалити будући сам кроз кључаницу опазио, да ми сестра намерава изаћи ради „јаузна." Сутра дан је био састанак ноново и то код моје сестре. — Ионово су се почеле световати, шта ће да раде. Гђица Мара (данашња супутница чика Мишина) показала се тај дан најбоље. Она је својим другарицама рекла следеће: Ми —- рече — ни ој , кога не можемо дознати за тајну њихову, до ли од њих самих. Наравно ићи ће тешко, јер ћуте као заливени кад их човек запита куда одлазе средом и петком. Ал' чини ми се, да би најбоље могли дознати од г. ЈЗује, који изгледа као цреблаги Јеврем. Он изгледа, као најмекши од свију и није тако мргудаст као остали Бему ћемо наговорити да га присили, да јој ис аже тајну, па макар је коштало сто пољубаца. Примате ли мој нредлог ? Примамо, примамо одговорише једногласно. Сутра ћемо се дакле састати код гђце Веме, да ју спремиио за тај посао. Како су текле сгвари код гђице Веме дознао сам тек касније, које овде додајем. Кад су се сутра дан састале код гђице Веме, почеше одмах разговор о главном предмету Гђица Рокса је држала подужи говор — рекавши између осталога, да се ово стање не може више подносити. Ти Вемо — нремда знам да га не љубиш, од како је г. Нишгић његово место заузео — мораш нам то учинити. На који начин, о томе ти не морам упутства давати, јер си и ти већ прилично „префригана"'као и ми остале. „Ја се примам уиоге рече Вема — Вуја ће данас доћи, то сам сигурна, те можемо још данас ствар свршити. Када опазимо где долази, онда ћете се ви склонити у другу собу, али да

© Али верујте, нису се чивутске новине заљубиле у лепо име Дам ас ки ново, — њима се боље допада његово презиме: Бранковић. Радост би им највећа била, кад би у синоду нашем седили све сами Бранковићи. (Али ваљда још писмо дотле дошли да нам Чивути бирају владике). „Наше Доба" денунцира свештеницима Србина кројача, што Је био у Сомбору на збору, који збор хоће да сруши патријара — а с којим се збором „Наше Доба" „потпуно слаже." — Опрости им боже, јер Нашедопци баш не знају шта говоре. $. Кад је Анђелић мећао своје новце у карловачку штедионицу, говорио је : чувам беле п а р е за црне д а н е. А сад б е л е паре Лете на све стране ; Ми му поздрављамо Даклем — ц р н е дане. ® Наш јединац мислио је до сада да је његово име (Емилијан) најлепше на свету. А сада би се много већма волео звати Дамаскин, или Нектарије.

^ 0 у Кикинди ће бити велики састанак на основу сомборских видовданских закључака. Али за то „Наше Горе Листу' остаје слободно и даље тврдити, да Сомбор и Загреб полако идуу Кикинду.

Укинута је чаковачка певачка дружина, Кад певамо српске песме, То се вама чине греји. Та зар плача треба „нашој" Државној идеји ! К —3.

ми се нисте цериле, кад почнем улогу одигравати. Када чујете да је већ изговорио, можете све ући „случајно" унутра." Затин оде гђица Вема у кухип.у, те рече служавци: да чим опази г. Вују да долази, нека им с места јави. Биле су у најживљем разговору, кад им служавка јави, да предмет њиховог разговора долази. С места поскакаше гђице, те се удалише у оближњу собу. Вема узевши неку књигу седе на диван. Изгледаше јако замишљена. Када сеје Вуја на вратима указао, пусти она једва примећујући усклик: „Зар тако доцкан г. Вујо ?" Нисам могао пре стићи гђице! имао сам важних послова. „Ви увек имате важних послова онда, кад би требали, да ме походите." Ах верујте ми гђице, да бих највећу срећу уживао, када бих могао увек уз вас бити. Та ви сте ми гђице, све и сва на свету. За тим ју је са склонљеним рукама молио, да му изкаже две речи' ја те Вујо љубим. Она изпочетка обори очи, за тим ју подиђе румен, скочи са дивана, загрли Вују и обаспе га нољупцима. Вујо је у томе моменту изгледао као луд. Тек кад је малко дошао себи, почне он гђицу Вему обасипати пољупцима тако, да се је одјек истих чуо чак на улици Вема га је почела тужно погледати, затим јој кануше две сузице низ бело лице. „Шта ти је, злато моје, запита ју Вуја — кајеш ли се ?" Она место одговора ману главом, а то је био знак да се „горко" каје. Ниси ваљда уверена да те љубим „срце моје". Нисам Вујо ! а имам и узрока да сумњам. Вујо је био тако занешен, да није ни чуо тихо кикотање, које је долазило из друге собе. Вема Је чула, те се малко намргодила. „Вујо! речеона — садазнаш да те љубим, да те обожавам. Више је пута долазио тренут, у ком' ти хтедох на груди пасти, хтедох ти рећи, да ми без тебе нема живота