Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 20. ЗА 1885.

155

јр ваше домаће колере могле оптужити и осудити, што — пфушује, кад нема права и „Селуегђезсћет" на занат. којег оне (домаће колере) одавно терају. Али нека нас благи бог сачува и једне и других. Нека све о^у у свој род, а нека нас оставе с миром, д\ живимо и да се мучимо, како звамо и умемо. Ми друго шта и не тражимо. Милисав.

У ш т и п ц и. Од кад се ,Баше Д о ба" успужало на врхунац суровости, штампа свој лист на меканој, врло „згодној" хартији Врашки се досетпло, јер ће на тај начин удешавајући ирема садржини и хартију, можда и опет сачувати понеког претплатника, * * * Дакле злогласни Бугарски још се непрестано бије с мирним људима. Он мисли да ће му пред судом помоћи што, ако му неки и неки даду сведочбу, да је миран и благ, управо ко циле. «• % % Неко се разговарао с уредником „Наше Доба" о румском збору. „Тамо ће отићи сви обешењаци," рече Павловић. „Ах тако, а ја видите слушам одавна, да ћете ви бити тамо," рече онај неко. — „Да ме бог сачува," одврати г. Павловић, ал је било већ доцкан. * * * Герман је свима општинама архидијецезе, послао обавештај о дану саборских избора увијен у архипастирску посланицу од 1882 г. У тој посланици стоји да треба праштати — непријатељима. Бадава је сад сво превијање, јер је народ већ решио да се држи оних светих речи: „Требите кукољ из корена!" ме, ено гле ађутанта Јунаковића на бјелцу." — „Зло! наопако и у зочас Миладина пусти.' 1 Војник Раде„Лако је за Миладина, та рекли смо, да ћемо рећи, да је по воду отиша, али што ћеш од Усе!" Усо: „Ја бижим капларе!" — „Богмене бјежиш сада, ти знаж, да код вас куга мори, па да види мајор, ђе ти преко грабе бјежиш, свих би нас помушкета и спалио." „Зашто то капларе ?" „Боји се, да ћемо ми кугу разнијети." „А да што ћу ја болан капларе ?" „Ја не знам ни сам." „Е, капларе, онда ће махор мене убити и спалити." „Онда ће и нас све, него ајде ти на шиљбот." „Каков шиљбот болан?' 1 „Не бој се, тебе мајор неће ништа питати, пада те што и упита, не смијеш му за живу главу одговорити, јер шиљбот ником не одговара, па да га лијепо сам цар што упита." „Незнам ја болан од шиљбота ништа." „Ништа зато, или тако, или смо сви сад пропали." „Миланко! мећи бржибоље миладиново ремење и пушку на Усу, па мјењај Максима. „Срећа, што је ето Усо обучен као и рекрут Максим, на ако ме мајор што за пгаљбота упита, рећу да је и он рекрут. А ти Усо држи

* * * Радић је долазио ово дана у Карловце, не били се и опет додворио Герману. Све улизице се позивају, да се пожуре са својим улагивањем. Последњи је рок 1. септембар. * * * Чудна је ова наша политичка бура. У Загребу се наоблачило, у Сомбору ]е севнула муња а гром је пукао у Руми. Сад остаЈе још да се у Карловцима зачује: „јао", а у Крушедолу ће наступити тек мир, мир исноснички. * * * Стева Павловић позива државну власт, да затвори његове противпике, као велеиздајнике. Ми опет с наше стране толимо новосадске лекаре да га прегледају. Крајње је време. * * Л: Пошто су се појавиле опет врућине, скрећемо пажњу одбора за одржавање чистоте на — „Наше Доба." 0. Гусле и лира. Хе — друго су гусле, А друго је лира. И салонска лира Зна лепо да свира; Ал гуслама дајте У просготи мира, Њима ду-шу гњечи, Ко их политира. С 1880 ) 3-Ј. Ј.

пушку овако, па кадмајоркономекамену приспије, викни само „"УУегаиз," укочи се и издречи се у мајора, па ни мукајет." Усо већ на шиљботу, а мајор до камена приспијо, те ће Усо мјесто „6е\тећг ћегаиз" или названога „\Уегаи§": које упамтио није разкривити се: „Ајао !" Мајор шваба стаде, а мој ће каплар јасно гласовито „Господин мајор! понизно јављам, не има ништа новога! • „Била госпон лајтнант јутра ту?" „Јест господин мајор, и све у реду наша." ,,Добро, добро; фрага та шилдвахе ради фелика ока на мене ?" Еаплар ће на то: „Такова је рода госнодин мајор; ја му познам оца и браћу, стрице и стричевиће, па сви ти имају ко во велике и избуљене очи, па тко их не позна. мислио би, да ћете сад прождријети, а он је баш рекрут и ово му је прва стража. „А — рекрут?! Добро — добро, ви корпорал њега, учила, мала ока радила." „Оћу господин мајор." „Учила наша луди пер гренцеу турки куги уегзсШерреп?" Каплар га није разумио, те ће га припитати : „Молим господин мајор." — „\Уаз 8а§4ег? к Ађутант : „Ег ћа4 <1еп Неггп Мајогеп шсМ \ т егз(;ап(1еп." — „А1зо за§еп 81е јћт сНе Ре848УегћаИ;ш1§Ш11а88ге§е1п." Ађутант мајору салутира