Стармали

Новоме Саду 20. ^.вгуста 1335.

„Старкалда" излази трииут месечно. Годишња дена 4 », — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 / а динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; Издаје штамаарија А. Пајевићау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јоуапоујс, ЛХЧеп IX- РогсеПап^ааае, 50.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Овршетак почетка. Народ је рек'о, и то тако јасно, Народ је рек'о, и то народ цео ; Народ је рек'о, и то тако гласео, Да мора чути и ко не би хтео. Народ показа, да кад право брави Не жада с' муна, не боји се претња; Народ показа, да у важни дани Слога му јача од ма који сметња. Народ показа своју верност стару Имајућ нада у закршгца свога; Народ показа мирноћу у жару Не дав' се сврнут' с пута законога. Народ показа да завичај љуби Желећи свима и среће и мира, И да је лажно све, што подлост труби, И да је манит ко у живац дира. Народ је прего чисто и одважно Презревши ронце, што му воду муте; Народ је пош'о верно али снажно, Утр'о је оне коровњаке путе. Народ је спрао љагу од неата Народ је диг'о заставу од свести, Народ је крен'о коло сложних брата, — И достојан је нове благовести. Што народ мога — и учини тога. Сад стоји ведра, ал озбиљна лика; Над му се пење, — чека продужење Од својих дика, својих избраника.

Шетња по овету. У. Откад су Французи дошли на нашу земаљску изложбу, постали су Мађари прави републиканци, до душе републиканци у оном смислу, какви су били они баденски немачки ратари, којих је депутација захтевала од владе: „ехпе егћИсће КерићИк тп <1ет уег^огћепеп Сговбћеггоде ап с1ег 8р14ге" Т али тек републиканци. Свугде по пештанским, сегединсгш и т. д. гостионама, банкетима и јавним местима свирају Цигани марсаљезу, па чак и званичне особе, ноздрављајући своје француске госте, свршују свој поздр^в са речима: „Живела слобода, једнакост и братство!" те чисто човек да помисли, да су се код нас обновила француско-јакобинска времена од 1793. Фраицуске је госте такав сјајни дочек изненадио. Није шала : само од Сентеша до Сегедина пало је 250 здравица, а где су сад сјајни баикети и красне ките цвећа, са којима су мађарске жене и девојке обасипали Французе ? Чујем^ да је један ! француски гост свом новом пријатељу Мађару рекао: в Ако је ваш народ тако производан и вешт у индустријској радњи, као што је у здравицама, онда мора да је ваша садашња изложба куд и камо надмашила некадању лондонску, париску, бечку и филаделфијску." Него од свесрдног дочека, сјајних банкета и лепих здравица нису могли Французи честито да виде изложбу, а домаћини нису се баш ни толико кидали, да госте воде по изложби, већ су их брзо послали, да путују по провинцији. Пут по провинцији и званичан дочек удешен је тако, да француски гости морају добити уверење, да у Угарској осим Мађара и нема других пародности. Бар кад би министар финанције према том удесио и плаћање порезе, те да не узима новац и од неугарских народности! Но то су већ грађанске дужности, а у томе морамо сви једнаки бити. Само у правима не морамо једнако бити.