Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 23. ЗА 1885.

183

Мучи (ћути), Дошао Србин пред судију Хрвата, па ће рећи : „Ала, молићу, поглавати господине, није истина,. . С у д и ј а : Мучи ! С р б и н : Немојте, милостиви господине ! С у д и ј а опет : Мучи ! Срби н :■ Молим вас, господине, немојте ! С у д и ј а : Та мучи . . .. ! Србин: Е, па кад морам, онда: му—у ~у ! Жеравица.

Украли буџу.... Ваљда се још сећају читаоци „Стармалог" како је она Падејкиња нарицала над буџом „ко ће краве одсад чувати" и т. д. но је ли то била истина, не знам, ал да се ова запевка пре буне чула — то је што наши кажу „бога ми." У Молу је живио неки чобан, који је полак Срема обишао док је њему по вољи „дреновац" нашао, у олово га оковао и поносито с' н>име за овцама корачао. Тај Сима — тако се звао чобан — обично се од жене „господарем" дао титулирати упозна се са неким из Карлова ђером, коме се та буџа тако допадне, да је вребао прилику пошто по то да је анектира. Сима се осети и пазио је ' ао на очи у глави. Дође Сими једном земан да светом промени, те да се и са буџом растане. ђера чује од неког Мите Чуке да је Сима умро, те намисли да од жене ако узможе буџу измандари. Кад дође у Моле, упути се управо Симиној кући. Жена баш отишла да мужа огласи, а буџу заборавила из кујне уклонити, а и што би је уклањала, кад се и сама дичила с' њоме. ђера уђе унутра, затече две бабе и Славну бирташицу, — приђе ближе Сими, прикрсти се, целива га, па пошто мало поседи — опрости се. Чим у кујну, а он буџу под кабаницу па ,.ња." Кад жена кући дође, донесе из дућана „Флор" да деци око мишице веже и једно парче на буџу. Кад опази да буџе нема — наднесе се над Симу, и поче из гласа запевати: „А јаој Симо господару, тебе још ни из куће не изнеше, а буџу ти украдоше!!! А јаој буџо!! ! Ђ.

Тутор црквени. Отишао цркв. тутор на славу са иконом, да скупи прилога на цркву. Тутор отишао, п никад га. На то оде попа, да га потражи. Дошавши тамо не виде ни тутора, ни иконе. Нашао се у чуду, па запита, где је тутор. На то ће му неко одговорити: „Па ено га у колу, где игра." И доиста је тутор — већ прилично накресан — играо, а икону завргао у торбицу на леђа, па чим поскочи, а икона се до полак из торбе промоли. Попа ће на то : „Море, туторе, е да л' што год" (разумевајући под тим, да л' је што скупио з а ц р к в у), а тутор ће му : „Т а ј е д в а н еш т о н а т р о ш а к м и." Жеравица.

Из дечијег живота. Мати ношље малу Дамњанку у дућан да купи за две крајцаре ситна бибера. Дамњанка оде и доносе крупна бибера. Кад мати опази, — рече: то чедо не влља, ишги ситна бибера. Дете однесе и путем баци, а кад у дућан уђе рече трговцу: дајте ви мени ситна бибера а не крупна. Трговац заиште ситни бибер натраг, а дете одговори: „па мама је казала да не ваља, па сам бацила'' Ђ

Згодан поздрав. Пауновић, Соколовић. Пачић, Коњевић, Магарашевић и Керчевић пребацивали су своме другу ђури, нравнику, да је врло неколегијалан, што их, кад их сретне (а увек су ишли заједно), не поздрави све редом, него тек једног ил' другог. ђура, који је био велики обешењаковић, предузме да им првом приликом доскочи ; и једног дана, кад му сви улицом на сусрет иђаху са највећом радозналошћу (особито се Магарашевић узврпољио), како ће их ђура згодно поздравити, повикне им овај: Здраво — м и н ажеријо! Жеравица.

Ово мора и ,, Стармали" прибележити, Познато је, да славни делија Мишкатовић не би дошао на хрв. сабор, да га нису Срби изабрали. А Срби га не би изабрали, да нису послушали савет г. Васе ђур ђевића. Мишкатовић је архивар загребачке библиотеке. А ми Срби ваља да ставимо у нашу архиву ове три изјаве тога славног мужа и српског избраника. 25. Јула пише Мишкатовић ову изјаву : „Није било нити један часак, нити је сада разлога, да земља буде забринута гледе списа. У земљи нема нико, који не би осјећао и знао, да сви живимо под одговором закона." 1. Аугуста пише исти Мишкатовић ову изјаву: „Закон о архиву не дозвољује бану да може затрти и отуђити архивска писма, управ кано што римски закон није дозвољавао сииовима да могу у б и т и оца. И сама помисао, и далека сумпао томе, да би бан могао злоупотребити своју власт, те архив осакатити, била би наказна, а то је апсолутно искључено." 5. Аугуста пише тај исти Мишкатовић ову изјав) : „Дознајемо, да је Н>. Преузвишенссг, уверив се о непобитном праву властништва, надаље о том 7 да повратку тих списа не стоји на путу никоја начелна или техничка потешкоћа, одредио, да се иста у Б.-Пешту пренесу. У ту стрху одаслана су та писма и т. д." (Госп. ђурђевић неће нам замерити, што од сада његове савете, нећемо слепо слушати, — јер су се већ и нама очи отвориле.)

ИЛГ* Још се могу добити сви бројеви „Стдрмалога" од почетка до данас.