Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 24, ЗА 1885.

* * * „Наше Доба* сад може с пуним правом промевути паслов и звати се: „Прогало — Доба." & & Уредвик Д1ашег Доба" изипњује пропаст своје ,двојде-трој це" тиме, што вели: Не вреде нпшта ни 100 ока памети, кад човек нема драм (феће. Требао је рећп, ие вреди ни 100 ока намети, кад их човек нема. * * * Сирома наш једпнац! Како мајушав пзгледа оп сад са својих само 6 фувти мозга, према онима, што имају 100 ока памети. * * * Кад сам чуо, где се диже чптава хука по Европи, због „каролинских острва" мислио сам, да је то због криволинскихострова, т. ј. због турвира. А штета што није тако. * * Народ прича: Кад је св. Сава дошао у Е а з ј а ш, био је холуј п он се окрете ветру и рече: ,Баш зијаш." Отуда се и зове манастир Базјаш. А да шта би рекао св. Сава, да је тео чук опог калуђера у Базјашу, придиковати мађарски! Знате има ствари где и свеци изгубе стрпљење, 1 0.

Који народ сувише много говорп о своме особптом богу, тај ћутке признаје да има п свог о:обитог ђавола. ❖ % Јадна је то светлост, која се губп уз тавност (или боље рећи: уставност). * * Увек је добро кад је воља владива уједно п воља народа; али зло и наопако где је владина воља пародоа п е в о љ а. & & Кад правда спава, онда дабогме жандари морају бити буднп (па ма и пијани билп). Л.

Ћира Зашто се одложио опет наш сабор ? Спира. То је израдила Анђелићева с а м о в о љ а. Ђира. Како то ? Спира. Он има вољу да сам иде и Пожегу.

Б а ч е н о. (Ко жо(1е може дигнути.) Слободи се дају границе. Тиме ваљда хоће да се накпади опо, што се граници нису давале с л о б о д е.

Ћира. Је сп ли тп чуо да је радпкалац поп Мплан ђурпћ хтео да скочи кроз прозор из тавпице своје? Спира. Ч}0 сам. Ћира. Па шта велиш на то ? Спира. Ја пе верујем да је хтео скочпти. Алп кад једанпут јаве да је заиста скочио, онда ћу веК нешто впше веровати.

била је једна велика лубеница баш норед бунара. Какоје Глиша виде, а он дрпне Мишу за капут. „Та гле, гле, Мишо, молим те! Види само ту лубеницу како је лепа! Шта мислиш. да нам је откуд после купања?!" Миша погледа тамо куд му Глита показа, па кад виде лубепиду чисто му зазубице порастише. „Знаш шта, Глишо! Хајд' да је украдемо." „Та хоћу ја" — вели Глиша — „само незнам како би." „Па знаш како ? Епо ја сам већ смислио. Ући ћемо унутра, бајаги да пијемо воде, па ако пас пико не види, ми ћемо је украсти, на беж! А ако кога буде било унутра, Ја ћу их заговарати, а ти зграби лубен: цу па — стружи. Ја ћу за тобом." Глиша се мало замисли, па рече: „Но, то ]е, Мишо, врло добро смишљепо. Па ајдмо сад па посао." Затим Глиша ухвати за кључаницу ал'врата закључанаПроба још једанпут, двапут, ал' врата закључана, па пикако да се отворе. „По. још боље, Мишо," — повиче он у Ј.адости. „Та овде никога пема код куће- Ходи ме подигпи. иа ћу преко гжда ући унутра, а ти ћеш седити на зиду, па ћеш је прихватити." Миша одма прихвати глишин плап, и Глиша је већ био на зиду, па пружио руку да и Мишу подигне па зид, јер је био висок, па се ни једап није могао сам усггетиЈ

Наскоро је и Миша био на зиду и Глиша се сиђе доле у виноград, узабра лубеницу, и додаде је Миши. Миша прихвати лубеницу и једва се сиђе са зида. Угрувао је мало и себе и лубеницу, ал' не чини пишта ! Проћи ће већ то! Само кад је лубепица ту. Како се сишао, а оп запева, к'о што је умео: „Пловила је по мору галија" Ал' шга је то ? Глиша неш го виче у винограду. Миша застаде песмом и ослушпуо је мало. Пспочетка му се учинило као да му Глиша секундира, ал' мало после сасвим је чисто разабрао глишино „јао — - јао — јао ." Како је он ово чуо, одма осгави лубеницу, и поче се пењати уз зид, да види, шта је то с Глишом. Ал' бадава се он папрезао, кад је зид био висок, па се никако није могао уз-а-њ успети. Кад је видео, да му је сав труд, да се уз зид успне, узалудап, оде на врата, да бар кроз њих од све жеље впди, шга му Глиша ради. Кад тамо, има шга видети! Глиша трчи по винограду, а све се праши за њим. За њим се упустио један човек с неком удром на га вија. Кад је Миша видео, да Јв Глиша слободан, од радости се чисто засмејао. Та 3 нао је он, да нема тога, ко би Глишу ухватио, кад он подвеже гаће, па онако својеки бежи. Ала га и литра Глиша! Ко ајзлибан! Оп је трч'о све дубље и дубљеу виноград, а кад је дошао близу па крај, а оп тек одједаппут заошија па беж' вратима.