Стармали

188

„СТАРМАЛИ" БР. 24. ЗА 1885.

П у С Л И ц е, V Кодонијална политика иостаје ирава болест. Чим ко отме неколико острва, тако се острви, да после све нова и нова острва тражи. Има ли каквог Швајнингера да Бисмарка од те болости излечи? М' У Београду дизао се неки г. Беде на своме балону у ваздух. Шта, зар у Србији већ више за б ед е нема места у низини, већ морају и горе да иду!

□ У Бечу је ономад умр'о славан молер, који се звао К а н о н. Сад ће наши клерикалци казати, да то није истина, јер канони не могу умрети.

/\ Сад ће „Турски Народ" овако казати: У сабор су изабрани све скитнице, бекрије и ноћници, јер солидни људи седе код своје куће.

с? Јашу Томића назива „Н. Д." „похититељем" Заставе. (Би ли се могло казати за др. Стеву Павловића да је „поспоритељ" нашег доба! То би било за њега велика почаст.)

Миша све то види, на ее здао у бригу шта ће сад сирома Глиша кад је зид висок, а врата закључана. Он погледа кроз рупу на кључаници, а кључ био с оне стране у брави. Још Глиша вије ви дошао близу вратима, а Миша се продера: „Кључ је у вратима, кључ је у вратима!" Пудар се био уморио, па остао читаву дуж иза Глише, и није ни могао чути ово викање мишино. Но Миша није ни тражио, да га пудар разуме. Само кад га је Глиша разумео. Глиша је све брже и брже трчао вратима, а кад је дошао до њих, откључа их, извади кључ и мете га са сокака у браву. Затим уђе у виноград и узбере још једну лубениду, па он узе једну, а Миша другу и обојица сташе на отворена врата и подигоше сваки своју лубеницу у вис. Пудар је још доста подалеко био од врата, ал' кад је видео ово, разјари се к'о помаман и са удвострученом снагом потрча вратима. Но Глиша их брзо закључа и кључ мане у брави са сокака, а он и Миша сваки с по једном лубеницом, „папке па у ледине." Та није да га стружу, него се читав облак прашине подиг'о за љима. Док је пудар отишао по лествице, и док је онако уморан нрегаао преко зида и откључао врата, дотле су Глиша и Миша толико одмакли, да се нису морали бојати, да ће их пудар стићи. Ал' кад је пудар видео, да их никако не може сти-

Ђука. »Види, види, канда ће још да се зарате Немци и Шпанолци." Шука. »А који им бес неда мира?" Ђуна. „Кажу, препиру се због " г ,неког каролинског питања." ^ Шука „Па онда су Немци у "• праву, јер ја знам да је Немац увек гинуо за Каролине. 1, Тјука. Чујем да и Бизмарк не зна нншта друго да наведе у обрану Немаца доли то, што си ти сад казао." 0. Проба пера, сххх. Једном дечку. Чедо моје драго Од тринај'ст година, Чит'о сам ти песму — Штампана је била. Публика већ знаде Да ти умеш писат': Сад је крајње време Да с' научиш — брисат'. СХХХ1. У екстази. „Ох, ово је прасе Румено, па реш. Куварицо, ти се Доносити смеш!

ћи, све је скакао од једа. Та однели му две најлепше лубенице! ,,Ал' напослегку" — мисли он —- „ђаво и за лубеницама! Ал' што ме то псето само тако умори ? Ала, да сам га био сад по други пут уватио, свог би га на комаде растргао. ..." Још је дуго морао пудар одмарати се, док је сасвиж дошао у свој стари колосек. Међутим, док се он одмарао, Глиша и Миша су се већ брчкали у води. Лубенице су скрили, да им буде после купања. Кад су се сити накупали, изваде лубенице из њиног сокровишта и сваки узме по једну, и тако су их лепо поручкали, да је само кора и семе остало. Кад су појели лубенице, пођу кући. Уз пут ће рећи Мшпа: „Море, Глишо, мени се све чини, да си ти у виеограду јаукао ?" „Баш добро, Мишо, кад си ми наспоменуо, ево ћу да ти испричам, шта је било самном у винограду. Елем, кад си се ти сишао са лубеницом са зида, потрчим ја оном дуду што стоји поред зида, јер сам видео, да само по њему и његовим гранама, које је нустио преко зида на сокак, могу изаћи на поље. Како сам журно трчао дуду, а ја пређем преко неког шипрага од шимшира од чега ли. Кад тамо, а ја набасам на нешто. Погледим доле, а ја стао пудару, који је у том шипрагу спавао, на нос. Пудар се