Стармали

„СТ АРМАЛИ" БР . 25. ЗА 1885.

вмао смсшкаггЕ. Чекао је иод капијом, чекао и чекао, да је већ и љојзи бидо, т е ш к о. Да ли се „т е шк о" што га осчавише толико да чека, то ће оп знатп. Напослетку дође и краљевски поверепик. Оп дође, да оног дапа ве дође у сабор. Шга сам сутра даи видео и шта ћу још видети у Карловцима то ћете ви видитп у идућем броју .,Стармалог. <В. У Ш Т И П Ц И Ераљевскп новереиик држн у српско пародно црквеном сабору говоре па мађарском језаку. Још ће доћп време, да посланици тога сабора морају ићп у Бају, да слушају мађарске курсове. * , * * Оутра, 12. септембра пада св. Автоиомија. Герман ће издати налог, да се има тај дап избрисати пз калепдара. * & * Неколико корачи од карлосачког двора лежи па три стотине кола ђубрета. Гермап чека да се накупи пет стотина кола, па ће онда дати однети. •к Но ако се скорим изнесу из самог двора једна једина кола, онда ће на брзо бити све п чисто н почишћеао. * * * Карловачка црква личи, гомили рушевина. Баш као да ју је Герман благословио. пијацу и купим од баба-Марте тањир нитија. Седнем на земљу, извадим из торбе хлеб и иза паса бритву, па тако сам Јео. Појео сам прво дрхтавицу, а за тим и месо, но кад сам хтео баш да сладим, а баба-Марта истрже ми тањир и изручи га пеету своме, и ето за то је тужим." „Иа бог с тобом човече, за што да је тужиш? Појео си дрхтавицу, појео си и месо, па шта ћеш више? Она је узела тањир, јер је то љезина својина и ти немаш шта више да тражиш." „Јест", ал пије ми дала да олижем кости, него их је бацила њезином нсету, а ја сам поштено платио десет новчића за тааир питије, па није право, што ми ниједала да засладим доручак." Дотпоручик мал' што пије прснуо у смеј, али се ипак свладао и строго звапичпим гласом одговори тужиоцу: „Иди сад лепо кући, а ја ћу већ дозвати бабу-Марту и строго је казвити, што ти пије дала, да олижеш кости." в По сто пута вам хвала, милостиви господине, али молим вас лепо, немојте је осудити на затвор, него нека ми да за бадава још један тањир питије, па ћемо бити измирени." „То је већ моја ствар, а сад одлази," и тужилац за тим оде, пепрестано се захваљивајући, а потпоручик се окрете према мепи и запита ме: „Шта велиш па ово? Овакве тужбе морам сваког дана расправљати, а при том не смем из званичне позитуре изићи. Кажем ти, нолицајни је чиновник прави мученик." „Ако је, бар је весео," додадох ја и наставих препи-

* * * Браћа Бугари изведоше револуцпју без крви. Сад је на пово проглашено ванредно стање у Србији — да неће тамо бнтп онет крви без револуције. * * * Београдоке званичне повипе уређују се всома тромо. Тек у последњем броју јављају да је у Србији опште опсадпо стање. Међутнм то стање влада већ од четир годипе. * * * г Бугари баш показаше, да воде б у г а р с-к у а не бугерску политику. 0.

Пуштула привлачи, Пре пеколико годива, кад је Ч-ски учитељ дурбином посматрао поплављену Границу, рећи ће му неки обешењаковић, кога сви под именом „Гуравог Сгевана" иознаваху „Ала господине, шта ви то радите ?" На то му учитељ одговори: „Та ето гледим, како је потопљена Грапица!" А „Гурави Стевап" ће га даље запитатИ :. Како то може бити, кад је то тако далеко ? ! Учигељ му одговори: „Ово је пуштула, па привлачи!" „0, господипе,' рече му на то Стеван, „окрените ту пуштулу горе, па видпте, је ли близу ускрс !" Учитељ му одговори: „Богме, пије !" На то Стеван: „А ви будите тако добри, па га — п р и в у ц и т е, јер досади ми се овај дуги пост !" Жеравица.

сивање, а међу тим уђе унутра у канцеларију једна- постарија жена-наорка. „Но, ево још једпе вечите тулситељке!" нрошапута, потпоручик. „Завеса се дигла, друга радња комичне игре отпочиае. Благо теби, бар сваког дапа уживаш у позорпшту, у којем се увек представљчју ориђинална дела!" приметих му ја. „Но, које ми добро доносиш, сека-Јело ?" запита је потпоручик. „Да је добро, пе бих овамо дошла, госнодипе, .али је зло, наопако зло. Дошло је време, да човек скрсти руке па да жив легне у гроб, само да не гледа чуда и покоре, што дапас људи чине." „Наопако, сека-Јело, да није дошао већ смак света?!" „Богме је ту већ. Алиштаћуја јадпа, кад дам власт не ваља ? Да сам ја капетан. ја бих већ знала да направим реда, али овако горе је него у Турској. Да бог сачува, каква су сад времена наступила." ДТа шта ти се то тако страшно догодило, сека-Јело?" „Зар још ниси чуо?" „Нисам." „Но, и то ми је лепа власт ! Поред тебе могли бн зликовци по вароши покрасти и поклати, а ти господипе још ие би ништа знао. Ја пе знам, за што наш капетан држи толике пандуре, кад нису пи за шта-. Хеј ! кад је био мој покојни у служби — ти га знаш, господине ? Таквог пандура не добије више наша варош." Знам, знам, сека-Јело. Ко сене би јако сећао покојног Марка'? Него манимо се тога, већ реците, за што си се *