Стармали

196

„СТАРМАЛИ" БР. 25. ЗА 1885.

Ћира. Даклем Анђелић је рекао проти Беговићу „не будите Жирондисте!" Спира. Прота Беговић баш нијо жирондиста, нре би му се могло рећи да је ј а к о б и н а д. Ћира. Аха, — о н-ко-б и-н ац. Спира, Зашто није нрота, хоћу рећи владика Бранковић дошао на сабор. Спира- Кажу да је болестан. Има рану на табану. Ћира. Боље би било да је пре три године имао рану на дТабану, а сада да ју нема он, него владика, — хоћу рећи прота Беговић.

П у С Л И Ц е, □ Кнез бугарски сад тек види да има добре п оданике. Ујединили се за по дана.

~ Каква је разлика данас између Срба и Бугара? — Бугаре благосиља ујединење, а нама грози унија. А Анђелић ове године није ишао никуд у бербу — јер та га реч сећа на бер б е р а. ^ „Удов прота жалостива нота." — Ту сам нову пословицу чуо ових дана у Карловцима.

□ • Посланици су у Карловцима пре свега морали дуго чекати на отварање. То је заак рђава времена. Али у чекању смо се ипак извеџбали. Даклем ако узмора бити, — знаћемо чекати и дочекати и боље време.

X- Напредњаци су тако далеко одвели Србију, да ће се после њих морати натрашке поћи, да би се дошло куд треба. ~. Ништа зато што нам је комесар иаџарс к и говорио, — ми зато ипак ваља да му одговоримо — српски.

„Наше Доба" док је кефкало, кефкало, а сад већ п уједа. То сј сасвим конзеквентне паси ј е п а с и ј е.

5 Знате ли како ђурковић мисли о санирању повреда ? — Он мисли да треба Анђелићу викати 0с а н а! — па је онда искупљено обећање четврте тачке кикиндске.

^ Два су мнења у публици, једни мисле да ће се сабор наш, као сваки цвет, сам из себе развити, — а други мисле да ће га комесар развиј ати. Даклем развијања ће бити свакако, само је питање да ли онаког или оваког.

потрудила довде. Време је кратко, а ти зпаш, да ја и других партаја имам, па не могу с тобом непрестаио говорити?" „Знам, знам, господине. Нека те бог поживи са твојом женом и — а имаш ли и деце?" „Мани се тога, јер ако одмах не пређеш на ствар, ја ћу те морати отпустити," рече потпоручик оштријим гласом. „Но, но,' немој се одмах љутити, господине Ја сам хтела само да зажелим здравља и свако добро твојој деци, ако их то јест имаш." „Хвала лепо ! А сад на ствар," наложи јој потпоручик врло озбиљним и строгим гласом. „Лепа ствар до душе! Него ево шта је: Имала сам петла, каквог ни владика није имло. Велики па жут као злато, а перје му лепше, него што је на шеширу, кад се наш војнички доктор упаради. Перје му није зелено било, али онако сјајно, китњасто и коврчасто не би могао направити ни какав Немац мајстор, а Немци могу баш све. А што је био певац — о боже, та да је човек био, могао би за певницом појати! Кад ноћу почне ударати својим крилима к кад својим гласом наговести зору — ех онда га је било милина слушати и ја држим, да ни славуј не би могао ленше кукурекати. Тај петао био је дика и понос моје куће, а читав ми комшилук завидео И ето, господине, том петлу дошли су моји душмани главе." „А знаш ли, ко му је дошао главе?" „Да богме да знам. Сиромах тај петао спавао је у авлији на багрену, но једне ноћи довукле су се оне лоле и бадаваџије из другог шора, онај Пера Дивов, за тим

) Сима Којин и Алекса Гурин, па су мог петла са дрвета украли, однели својој кући, тамо заклали и појели и сад, макар што су ми црни као смрг, те не марим ни да их видим, они ми се још подсмевају и чим ме виде на улици, а они замном кукуречу." Ја нисам могао писати, већ сам сесав тресао од смеја а и потпоручик се није могао уздржати, него и он удари У смеј. , Дакле ти држиш — рече ј'ој потпоручик угушујући силом смеј — да су твог петла украли и заклали Нера Дивљаков, Сима Којин и Алекса Гурин ?" „Тако је, господине. Нико други, већ баш ти бангалози, јер кад сам ја сутра дан почела кукати за мојим петлом, а они су стали код моје тарабе и довикивали ми „Кукуреку, сека Јело! А где ти је петао?" Ајде што су га украли и појели, али за што да ми се подсмевају и да свугде за мном кукуречу, те ме већ и деца узела у славу, За то сам дошла, да се тужим, а ако овде не на^ем правду, онда ћу тужити читав наш мађистрат, јер заклања лопове и бангалозе " „Ни бриге те није, сека Јело. Сад ћу ја те лоле научити памети. Седи тамо само на диван," и потпоручик зазвони, а пандур уђе унутра. „Иди — рече иандуру — и одмах ми дозови Алексу Гурина, Симу Којина и Перу Дивљака. Познајеш ли их?" „Познајем, господиае," и пандур оде, да изврши заповест, а сека Јула седе на диван. У том уђе и један занатлија унутра. „А ви сте дошли због оне украдене славине," рече потљапоручик.