Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 25. ЗА 1885.

197

Још приде попа Гргеча! Дошао и-жки начелник Ј. Хрват на румски избор за •срн. нар. цркв. сабор, да кортешује. Видевши га један од свеснијех Румљана (Т. Б.) рећи ће му : „А шта ћете ви ■овде, та ви знате, да је ово чисто српски избор!" Начелник ће па то одговорити, да он зна, какав је то избор и да је дошао, да за германовог кандидата кортешује€рбенда Румљанин чувши то рече: „Е па знате шта, господине ! Дајте ви нама вашег Штросмајера, а ми ћемо лама дати Германа и ако хоћете уз то још приде попа Тргеча !" Начелник оде на то као поливен врућом водом не рад ваљда трампити с нама. Жеравица. Проба пера, СХХХ1У. Слово и д е л о. „Сваки човек, пре ил после, Мора испит' горку чашу." Тако често поп Андрија Придикује пастви својој Ал то нису празне речи, Та наука није лажна, Јер поп Андра како учи Он и ради увек тако. Он нред подне јеж п дневно Грк-Васиној болти хита, „Да," одговори занатлија. „Одмах ћу довести ствар у ред," и потпоручик опет зазвони, а унутра уђе други пандур. „Доведи ми из затвора Анту Белина, којег смо јуче због пијанства и изгреда затворили и кодкога се нашла славина од месинга." Пандур оде, а сека Јела устаде узбуђено са дивана. Неки велики немир је њоме овладао, а ја, носматрајући је, чудио сам откуд се тако напрасно променила. Међу тим потпоручик рече мени: „Тај Анта Белин има обичај, да одлази у приватне куће и бајаги иште флашицу вина за пробу, јер има винског трговца, који је намеран да купи већу количину вина. Док газда натегачом вади вино, он донде прегледа подрум и чим спази славину од „месинга", збрише је и прода је после за два три форинта. То му је болест." У том уђе Анта унутра. „Дакле Анто — отпоче потпоручик — признајеш ли, да си овом господару украо славину." „Нисам, господине, тако ми бога!" „Па како се створила славина у тебе?" „Не знам ни сам. Био сам пијан, па не знам ништа." „Кад си био пијан, за што ниси загризао у обруч, него си узео славину?" „Ја не знам ништа. Знам само, да су ме пијаног овамо дотерали ни крива ни дужна." „Како сте ви приметили, да вам нестаде славина?" запита потпоручик занатлију. „На један сат — одговори занатлија — пошто сам Анти дао пробу, хтео сам да отачем вино, али не могох наћи славину и ако сам је видео, кад сам први пут био у

Спусти чашу енглиш-бит'ра, — Ради бољег апетита, СХХХУ. АЛ уосет: „лој." Чивут Хајман био је Лиферант у боју, И онда је живео К'о бубрег у л о ј у. Владао се баш како Доликује Крезу, И кад год је звиждао, Била ј' химва кнезу. Али кад се доказало, Да је вар'о јако, Онда су га повијали, А он је све скак'о. Продали му спајилук У накнаду штета Тад нестаде лоја — И лојалитета. СХХХУ1. Из мог детинства. На дуд сам се пењ'о Двеста-триста пута. Многи су ме вид'ли, —■ Ал о том се ћута. подруму. Посумвао сам одмах на Анту, те за њим у потеру Нађем га у оближњем бирту, али је био већ пијан* Заиштем од њега славину, али он са мном да се потуче. У том на срећу прођоше туда пандури и за тим отераше Анту пијаног овамо у варошку кућу." „Ето — прихвати Анта — и он сам каже, да сам пијан био." „Па ја ти све опраштам, Анто, само да добијем моју славину натраг рече занатлија." „Узми је с милим богом," одговори Анта. „Молим ти се лепо, господине, опрости Анти. Видиш, да је био пијан, па није знао, шта ради," умеша се сад у разговор и сека-Јела, а глас јој је необично дрхтао. „А откуд ти да молиш за Анту ?" запита је потпоручик. „Та опрости му само — одговори сека-Јела стидљиво — па ћемо те позвати у наше сватове." „Но кад је тако — говорио је потпоручик смешећи — нека му је просто, јер веће му казни не треба, него што ће тебе узети. — Али шта ћемо с оним бангалозима, што кукуречу за тобом ?" „Кад ти Анти прашташ, ево ја и њима праштам," одговори она, па оде с Антом на поље. За њима је отишао и занатлија са славином, а ја сам могао довршити преписивање дотичног акта. Преписивање могао сам свршити за неколико минута, а трајало је по сата.