Стармали
206 „СТАРМАЛИ«
Саборски миш, Кад Немац хоће за неког да каже, да нема ни толико иоваца у џену, колико Герман новерења у на роду, он онда вели: „Сирома је као канцелариј* ски миш." И одиста, канцедаријски мишеви горе живе, но српски учитељи у пакрачкој дијецези. Канцеларијски миш то вам је пролетарпјат међу мишевима. Оп ни на сам Божић не једе меса; под столом не падају мрвице, а многи и умре, а да и пе види чабрицу масти, као што умре многи сиротан међу људима, а и не види зготовљеног фазава или флашу шампањера. Па кад тако јадно пролазе канцеларијски мишеви, можете мислити, како је тек худо живио онај миш, коме беше суђено да проводи век у гнезду, испод патоса карловачког сабора. Куку, та тамо у обично доба, кад сабор не саборише нема ни хартија Кад сам вас упознао са чудвим приликама под којпм је битисао саборски мпш, готово је излишпо да вам га опишем. Био је мали и кржљав; длака му беше тавна и без икакве светлости ; кроз кожу му се провиде ребра, а реп, управо да опростите, реп је почео већ да му се суши. Једном речи, том је мишу из очију вирила глад. Да не живимо у Угарској и то под тисином владавином, ја не знам шта би било од тог миша, јер како смо добили саборско устројство, које паређује сваке треће године саборске састанке, куд би се део сиротан, кад би га поред његове остале невоље наши сабори и посланици тако често узнемиривали. Е ал срећом је ту Тиса, па је више пути пролазило три године, а од сабора ни трага. II баш та околност што је саборски миш могао без многог узаемиривања од стране саборских послапика, да проводи своје дане, узрок је, те се кукавац у опште одржао. Бадава, миран живот много чини. Почетком септембра месеца ове годипе, дођоше по саборског миша зли дани. Саборска двораиа се кречила и рибала; сваки час су у њу улазили људи са метлама и „портвишима." По вечерњу се познаје светац, а по рибању саборске дворане — сабор, Саборски миш бацио се био у велику бригу. Ма да се иначе не меша у политику, сад је већ почео и с њом да разбија главу, Њему се и нехотице наметаше питање: хоће ли настунајући сабор бити дуга или кратка века; хоће ли на сабору бити много партија и много ларме, или ће владати мир и тишина? Е ал од куд ће он то да зва, кад је сирома па не може да држи новине, а није ни свештеник, па да му натурују „Наше Доба" и ,,Турски Народ бесплатно. Ја немам обичај да вређам ни муву, а камо ли миша, али ћете ми већ донустити да посумњам, како тај миш можда и није знао читати. Та на нашим саборима је било тако мало речи о школи и настави, да се човек морао сумњати, како стоји са читањем и код других а камо ли код миша. Но дође већ и отварање сабора. Кад су оно де-
: 26. ЗА 1885.
сетог септембра посланици чекали два сата у саборској дворани а нико им не јави хоће ли бити седнице или не, попашалн су се они тако мирно и кротко, да је мишу нао сињи терет са срца. Одмах је видио да неће бити буке и ларме, те ће моћи мирно битисати. То се и десило. Само се једном кукавац жестоко преплашио, кад чу у сабору реч ,,кобац". Задркта се сиротан чак до па врх рена, али је срећом чуо и то, да тај кобац тамапи усеве, а не једе жабе и мишеве као остали кобци. Но ви и не зпате да је тај мшн данас већ међу покојпима. Па опет је то тако, и баш зато, што је то тако, узео сам да вам напишем његов некролог. Смрт саборског миша десила се овако. Било је то у суботу 21. септембра, када се бирао одбор. За одбор се гласало цедуљама, а на једној [цедуљи беше исписано и име — ђурковпћ. Кад се гласање свршило и посланици се разишли кућама, спала је случајао баш та целуља на земљу. У саборници је владала тишина; са опале карловачке цркве ударило је баш подне. Миш је баш изашао из рупе те се понео на сто, да се напије из председниковог дивита мало мастила. Кад спази на патосу цедуљу. М..ш ко миш, дотрча до ње, те је стаде грискати. Он изеде онај крај, на коме је писало ђ. и не би му ништа. Изеде затим још једно писмо, у, па онда р. У његовом стомаку поче да се комеша некакав необичпи и неопредељени осећај ђур Куку њему шта ли ће сада доћи. Хоће ли доћи „ић," „ђевић" или „ковић." Он зажмури те поједе и остали крај. На том крају је писало: ковић. Дакле „ђ у р к о в и ћ." Сиротан, ни да је цикиуо — ци, . . . ци . . . ци . . . Погибе као оно црни Арапин у народној песми; ни земља га жива не дочека. Како би му било, да је на цедуљи писало друго што, бог ће га знати, тек овако је зло прошао. Сугра дан га је црквењак, кад дође да отвори саборницу, нашао мртва, те бацио па оно велико, велкко ђубре што смрди близу патријарева двора. Ето, то вам је хисторија еаборског миша. 0 ви господо посланици! Кад се други пут хтеднете да шалите, не шалите се са сваким. Или се бар најире добро промислите, дали вреди, да због љега угине ма само и — миш. 0.
Оа вршачког избора. При избору посланика за карловачки сабор у Вршцу догодио се овај случај, који ћемо у нашем шаљивом „Стармалом" да саопштимо. Народна странка да би сваког часа знала, колико има гласова наш кандидат, добијала је из изборне дворанеименикбирачакојису на нашег, акојинапротивничког кандидата гласали. Да би се брзо разпознало, где је који бирач гласао мећао се код противничких бирача знак крста (-{-) а наших су били без знака. Познати „надри јунак" вршачки Бурнас гласао је на