Стармали

ЕЕово^е Оа,дзг ЗО. Септембра 1835.

„Стармали" излази орипут месечпо. Годишња дена 4 ф . — погодигаља 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге кра.јеве: 10, — 5, — 2 1 / 2 динара иди Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А ПајевиНау Новом Саду Рукошгси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јо\апот!с, \Ујеп IX ГогсеНапдааве, 56.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг-

Орпска ј' војска оружана. . . Српска ј' војска оружана, Ено је на путу; Српска срца заиграна У нејасном слуту. Куда иде? — куд се креће? Где јој мета крајва? Куд ће ? — Шта ће ? — На кога ће ? То је јоште тајна. Хоће л иасти ? — где ће паоти Онај метак први? Има, има доста јада Који ишту крви. Српска ј' војска оружана, Већ минуте броји ; Осећа се старе славе, Жртва се ве боји. Сури орли лешинари По ваздуху круже, Благослови, боже вишњи, Србпнско оруже! Води, брани, вишњи боже, Ове храбре сине, Нек им чиста српска мисо На застави сине. Сачувај их од ужаса, Невидовна страда, Од неруке, од заблуде, Од зла изпенада.

Сачувај их, вишњи боже, Од дажда танади, И од магле, и од мрака, Од жеђи и глади. Сачувај их, вишњи боже, Од свакога звера, А највише — од себичних, Лукавих суфлера!

Шетња по свету. VII. Откад сам узео штап у руке и пут под ноге, те пошао у шетњу по свету, од тог доба читао сам врло често у страним и познатим нашим новинама, како се по српском народу шире неки безбожници, апархисте и велеиздајници, па отривају народу крв и срч, а мирним и лојалним људима ве дају спавати. Ја то нисам мзгао никако веровати. У мојој наивности држао сам, да је то једна од оних многобројнпх љубазности, са којима нас пештанске и бечке новине тако често обасипљу и часте Али кад сам прочптао извештај о раду нашег народно-црквеног сабора, увидео сам, да сам се у мом мишљењу љуто варао. Јер ако не више, а оно се <-ад са свим јасно доказало, да бар један безбожник и анархиста у српском народу живи и свој безбожни занат тера. Ето н. пр. г. пл. ђурковић нити плаћа парохијал, нити усљед тога може бити бирач, још мање пак изабран, али он се не обзире на закон, јер му тако прописују његова анархистичка начела, те отуда га видимо, да се „прошмугловао," па је у карловачком сабору седио као „народни" посланик, који се брине за бољитак. нашпх свештенпка, а овамо сам не плаћа парохијад. То је већ випга „анархизам"