Стармали

„СТАРМА ј Ш" ЕР. 28. ЗА 1885.

219

и траже пешто, само Цриа Гора глади брке, Е баш се види , да још пије време — узимању. * & & У иовембру славиће Тиса десетогодишњицу својс истрајпе в л а д е. Тада могу ако хо1>е и иароди Угарске славити десетогодишњицу своје истрајне — п а д е. * И: * Од затворепог песпика Крашевског тражк немачка глада да призиа да је крив, па да га помилује. „Нисте ле миловали ни онда, кад сам говорио да сам прав," одговорио пм је 1{рашсв_'ки, и па не треба ни друкчије." * * У назвапом турско-кањишком, али управо српском срезу, изабрап је ово дапа једногласпо за посланика Мађар, и то још владин човек. Ко ће ко ми ? ! Лако би било изабрати тамо Србпна, народњака, али изабрати Мађара, владиновца, то је баш био купст. * * * Један Мађар је паписао књигу у којој вели, да треба помађарити Балкан. А да није хтео рећи Валкањ. * По тој књизи, требали би Мађари поделити Балкан на 7 војводииа. А зашто Балкап 1! Ако је Мађарима до „војводине" могу је и овде створити.

Ћира. Не пптај ме сада ништа о Србији — хоћу рећи о Гарашанину. Сплра. А зашто ? Ћира. Ако ме па то наведеш, могу ти што рећи. Спира- На ако ми рекнеш шта је онда 1 Ћира- Онда ми нећеш веровати. Спира. Ал ако ти узверујем ? Ћира. Онда, — онда ћу те испребијати овом песницом. Спира. Е кад је тако, онда боље да ћутимо. Ћира. Да ћутимо !

Ваљда за то. У друштву када је, злшто увек Миле, Када се папије, жеву кући ш и љ е ? Знате л' одкуд бива, знате ли му смера ? Шиљаве му долази Ваљда од г~ ш и љ е р а. Налим.

Ћира. (ћути.) Спира. (Још гећма ћути.) Уира. Ја знам шта ти мислиш. Спира. Ја пе знам шга тп не мпслиш. Ћира Ајде опет да ћутпмо ! Спира. Ајде да ћутимо !

П у с л и ц е, Д. Сад имамо .Браеик" а имамо и „Засгаву- в — Ко нам може 'забранити да не стојимо са заставом на брапику.

*"*• Српска влада није хтела ни да чује поруку од Грекова. (Опа ко велп: грекова имамо доста, шта ће нам још и овај из Бугарске.)

ваљда заборавила кључ, а ја већ мислио, да је какав од — оних. Време је дауетанезг. Избројим: један, два, три, зажмурим и скочим из постеље. Отворим да пуетим послужавку и — о небо — предамном је стајао мој кројач са метлом и рачупом у руци .... Као што видите имао сам разлога да се закључам и будем „предосторожан." Тек сам се најбоље наместио, кад неко: куц. куц. Тишина мртва. Опет: куц, куц, куц! И паука би чуо да преде. Сад већ: бу, бу, бу. „Та отварај, кога се врага бојиш!" „Ах, ти си, Милане! Није да си ме уплашио него ми пи крајцаре није остало у „џепу." „Ако је тако, то је мене пеко давно већ морао уплашити. Него дед отпарај брзо, смрзох се овде." „Но код мене ћеш се сигурно угрејати!" „Та онет је боље него у мојој соби над капмјом!" „Против тога. се ја ограђујем. Погледај брале, балконска врата иа дере, да ми поге однесе." „Оида ћу ја под јорган." Нисам имао кад пи да га задржим, он се већ изуо и био под јоргапом. Ја сам се ставио у стару позицију и ћутао сам. Хтео сам да учим, али нисам могао, занимао ме мој Милан. I а носу сам му познао, да би нешто да

! ми прича, што год важно, али ја сам се чинио и невешт, јер сам знао, да га то грозно једи. Него да вам га представим. Милан Спасић, Фил. Повисок, врло младолик, рекао бих да је ћосав, али би га то грозно увредило, јер он се већ брије, премда ми никад ниемо зпали, кад је обријан а кад пије. Иначе је добар V друг, вееео и — шаљивчина. Био је пун оригиналних вицева, ненадмашан је био у претеривању. Е сад га доета зпате... : Мешкољи се оп пгд јорганом, па већ кад није могао ј да издржи а он ће: ,,'Ги немаш новаца?" „Да ми је толико позитивних, колико имам негативних, дао бих ти одмах пет фор." „То је малер, Како ћемо на крај изаћи ја сам пе знам. Анпумповао сам већ све могуће стрине, деде, мајке и ујаке. Прошли су и имен-дани, немам коме ни да честитам а —- „маскнбали" су у најбољем јеку." Ја сам ћутао, одао сам се тужним мислима, он је по свом старом обичају гризао нокте, нарочито је то чинио кад га што мучи. „Слушај! Имам један божанствен предлог. Хајдемо довече на „лудачку вечер."