Стармали

"У Новоне Оа-дзг 20. Октобра 1335.

„Стармалн" излази трипут месечно. Годижња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и другв крајеве: 10, — 5, — 2 1 /а динара или Фраака. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јоважовић; Издаје штамаарија А. ПајевиНа у Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, \^ т јеп IX- РоггеПапкавве, 5(5.) — Еретпдата и све што се тиче адинпстрадије шиље се штампарији А. ПајевиВа у Нов. Саду. — За огласе нлаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Хај! Хај! Сад се опет овако Зуца п бенета: „ Србијанска иушка За то је заиета, Јербо треба краљ-Милану II о иул ар и т ета. Та ово је лудо, Али болп јако, А ако је истпна Опда ј' наопако.

Јест пуне су пушке Са обадве стране (Ал у пушкам' не мора За то битп тане). Могу пушке пуцат' II наше и њпне, Алн пуцат горе У плаве висине, 11а да братац брата Раном не дарива, А мис'о нам општа Да остане жива Хај, па да одјекпе То балканско стење : Ове пушке значе Слогу и здружење !

(А ком братска слога II држање смета, Та.ј нек тражи — где далеко Популаритета). Ирешимир.

Тро-торо-тоII. Ономад сам био у Ш-кој читаоници. Истина да сам ту пио врућа ппва и ладнс каве, — али ми нпје жао, јер сам познао мајстор Зарију, који се одликује од других чланова тпме, што донде не иде кући, док све новине не прочита (међу тим му жена код куће увелико захрче, а он то хркање радије слуша него кад би дошао раније кући, па да му жена каку лекцпју чита). Но мајстор Зарија има још једно својство, и то је тако јако, да се ја, као неви сурадник „Стармалов" могу за то ухватити, а да не паднем у бару пустословија (или ако паднем да ипак останем жив). А то је, што је мајотор Зарија читао новине са осећајем. Ко га је из далека посматрао, могао је по њему познати које новине и шта из њих чита. Ми смо седили у другој соби. За мојим столом бпло је више млади весели људи. Зарија је седио у другој собп где је била права читаоница само смо му видили главу и попрсје. Један ми ђаволан рече: ај хоћете ли мало да посматрамо мајстој Зарију; нећете се кајати. Ми увек негледуш погодимо шта чита. Зарија је извадио из цепа плаву мараму па је брпсао зној. — Сад Је прочитао „Пештански Лојд" рече онај враголан. Онда се увек озноји. Један од нас скочи, оде п увери се да је заиста тако.