Стармали

„С ТАРМАЛИ" БР. 31. ЗА 188б.

том чппу још и сада пепрестапо гопоре мађарсле повкне. Једпе осЈђују, а друге брапе и правдају миппстра Сечења. ја се пав заиста морам чудити томе, што је пеким Мађарима крпво, што једап човех у свом патриотском заносу пољуби другог човека у руку. То смо ми Срби са свим друкчпји људи. Наш један поп пољубио је Гермапа тамо, где не треба, па ми за то не дигосмо ларму, већ остависмо човека да ужпва у ономе, што му годи. Ал тако ти је то: Мађари су у свему чудаовати људи. Ништа им нпје право. Криво им је и кад се ко буни и кад ко мирно пева. Не дппада им се нп лојалност нити велојалност. Криви су им и словачки мпрпи певачи и румуњске иредеотисте. Једипо, шго им се допада, то су — словачке девојке. Чак и старом-Кошуту запело је око за њима, те по гато он сам није више за љубљење и миловање, то хоће од њих — од Ј девојака — да створи пропагаторску чету, која ће љубављу ширпти — мађарску државпу идеју и мађарски језик. Опо, ту мисију могле би на себе узетп мађарске ватрене девојке, које се налазе пе само свугде у свакој вароши и варош ;ци по пространој Угарској, пего их човек може у многим домовима у Србијп, Румуњској, Бугарској и Турској ("а бпће их сигурпо и по Босни и Херцеговини, јер где је култура, ту су и опе) паћи, али стари Кошут сигурно др;ки, да не приличи своме, да своје хвали и узиоси. За то предлаже, да мађарске пмућпе породице узимљу у службу словачке девојке, да их образују у мађарском духу и да им за тим даду нешто мираза, па да их поизудавају по словачким селима, где ће опда словачке певе ширити мађарски језик и мађарску државну идеју. Ово је свакако врло добра идеја. Кад могу Бугари ииати — То је врло паметно! а сад лаку поћ! жури се да се не задоцпиш. Свет је тумарао тамо и амо, фијакери јуре, довели госте па иду по друге. Тако и наш Аца, кад је дошао до дворане извади новац за карту, а добровољне прилоге није имао обичај да подарује, не зпам и коме, та он нена пријатеља! — Гостију хвала богу доста 1 тешили се касири на каси, а и Аца се тешио што му је ту анђео. Одмах дакле на посао пође ка госпођици, левом ногом струже. а лицем се клаља, као какав дресиран риђа у циркусу. И није дуго било, ал ти се мој Аца упрегао са госпођицом Вуком, па везу по сали — шетају се. — Како вам се допада нрограм ? отпоче Аца. — Врло добро! а овамо га није ни прочитала, међу тим га је Аца знао целог на памет. Све је јкиво и весело, нови гости долазе, претстављају се н. пр. господин Паја Цврчић (не)свршени правпик. — Госпођица Вукосава Видић! Особито ми је мило! Имам част! Такођер! и шта ти ја све ту знам. Прође ли пак који с' ким Аца не живи баш у љубави, тог ће скроз и скроз искритисати. — Прва игра је па реду : Коло Тако и ваља на српском балу. Већ се и виолипе удешавају, сад ће да се почне. Музика засвира. Коло се вије и све се таласа. Аца са

т

своју чету Амазоаака, за гато пе би Мађари имали своју чету удавача, које пеће. гопењем и тавницом, већ љубавним погледима, топлим загрљајима и врелим пољупцима ширити мађарску државпу идеју, тв тако ову осладити свим пемађарскпм вародностима? Ја сам баш тврд и по неки пут врло опак човек, али тегако да пе бих и сам капитулирао па мирисавим грудима какве лепојке, а камо ли неће то учинити мирни и меки Словаци. Него то је зл), што су дапас тако рђава времена паступила. да свако као ђаво од крста бега од жеппдбе, те мађарско-словачке удаваче могу плести ссде, ако се т. ј. неби уједпо издала наредба, да се и католички попови и српски калуђерп морају женити. У каквом чудпова~ом времепу живимо, можда ћемо и то дочекати, али опда морамо спремпи бити и на Јжаспе протесте од страпе разних куварица, праља, па можда и ђепералица. Опда ће Кошутов предлог изгледати к'о шут, јер ће га та страшна жепска арчада тако ужасно очерупати, да на њему ништа друго неће остати, него само за старца Кошута карактеристичпа пословица: Мартип у Загреб, Мартип пз Заг р е б а. Међу тим, кад је баш реч о Загребу, морам рећи, да ћу скорим и тамо у шетњу отићи, те да видим, како може ко бити и госпођица и супруга покојног једпог српеког уметника, дакле и девојка и удовпца у један мах. Тако је бар стојало у патнем честитом „СрбЈбрану" у једпој бељешци, у којој се јавило, да се госпођица — удова Марија Рајковићка удала за г. Дпмитријевпћа. . . . Хтео сам вам још о многом другом чем писатп: о аустро-угарским делегацпјама и о лажи п паралажи, о Вукосавом ; та пије да га заплеће, та није да га води, истина да је умео да стане и коме на жуљ, али за што је бог дао реч: пардон! Кад игра престане, онда, ако се размаженој дами допада игра тапше и руш>ма и ногама, вапије на сво грло, на ново! репете! Па опда хвали игр/, да је то најлепша, најукуснија и т. д. Оде ли после са другом дамом да ту исту игру игра, па ако сењој не допадне, он као изображен младић мора бити њен једномишљењак, па мора ону исту игру коју јемало час хвалио и у звезде ковао, морао је сад на сва уста да се дере, како је то проста, груба, неспосна и мизерабна игра. Таке је и Аца среће био. Прво се дерао: на ново! а иосле је опако песпички морао да омаловажава. Ко игра са Вукосавом, до Аца па Аца. Сирома Алекса, та он је баш мислиода онањегаљуби. Та добио је „липсбриф," то тек не може лагати. Јест', добио липсбриф од Милете! — Имам госиођице нешто важно да вам предам. То је био увод сљедећем делу. — 0 молим, у свако доба! али само се претрпите до кадрила. Дође време и томе кадрилу. Аца је једва уграбио своју Вукосаву, а њој самој било је већ неспосно, непрестапо са Ацом па Ацом; нећеш впше мислидаје у себи, али ипак доста се лепо показала спрам Аце, та она је изображена!