Стармали

267

није то главва ствар, да ли је „фарбл" хазардна иГра или не, ја шта више сложио бих се са славном куријом и новосадским госпама, да ни „фрише фире" нису нит хазардна нит неморална игра, јер облагорођавају наш женски свет и моћно су средство за васпитање и неговање нашег подмлатка, али главна је ствар то, што се посланици сад у опште могу мешати у судске пресуде. Јер кад се може интерпелисати због тричавог „Фарбла" за што се не би могло онда, кад би на пр. судови једног невиног човека због „велеиздаје" на пет година робије осудили? Таквим приликама могле би лепествари изаћи на видело. Могло би чак и то на видело изићи, како наши судови затварају из политичких обзира невине људе, држе их у притвору неко време, а после их пуштају на слободу, па суд нит лук јео нит на лук мирисао. Нити се води даља истрага, нити долази до коначне расправе, већ се преко свега тога прелази, као да ништа ни било није. Али да богме, то су све ствари. у које неће да дирне ни један мађарски патриота, јер и они сигурно знају за српску пословицу: ,,не дирај у мед, да не замирише липовимцветом," па с тога и бакћу сад око „шанте" и „визе," те нсће никакво чудо бити, ако извуку „фирмал." У осталом, по нашу домовину не може никакво зло наступити, јер је бране — Чивути! Можда ће ко рећи: „аротос ти такве обране!" јер се ваљда у помоћ чивутску узда ка у врбов клин, али није баш ни тако, о чему нас може уверити, српско-бугарски рат. Све наше новине говоре, како су Срби за то били сузбијени, што у српској војсци није било одушевљења, што је данашња влада омражена и т. д. али то није истина. Читајте само пажљиво чивутске новине п ви ћете се о другом чем уверити. Уверићете се, да је српска војска за то сузбијена, што су Бугари имали I господине, молим вас, па је доведите. Оама неће доћи. Јогунаста је од кад је . . Машић је мислио да сања. Тек ове речи Чигричкине освестише га, и он полети девојци у собу. Устрашена и сва уплакана стојаше Даница код прозора. „Мати одобрава нашу свезу!" рече јој он спустив руку на њезино раме. „Ох, чула сам! Али како" — зајеца она још јаче и обори главу. Он јој нежно подиже главу, па тешећи је одведе матери. „Тако, тако, децо моја, садвас већ нико нерастави!" па са сузним очима састави им Чигрићка руке и пољуби обоје . . . „Данас ћу вас и прстеновати," рече за тим. Послала сам и по попа; а искаћемо и дишпензацију. Шта ту ваздан да вас „гласа" . . . „То баш не морамо* Нека иде ствар својим током," Примети Машић. „Знаш, синко, због Јовића," рече гласно, а у себи је мислила: „Нећеш ми утећи!" . . . За мало~па дође и свештеник, те их прстенова а сватове"уговорише чим приспе епископска дозвола.

легију од 500 Чивута, који су се необичном храброшћу борили и од којих је више од полак погинуло. Сад помислите кад би угарски Чивути образовали легију за обрану наше отаџбине — каква би то моћна и силовита војска била ? Кад су могли неколико стотина бугарских Чивута толика чуда починити, да шта би тек учинили неколико хиљада угарских Семићана ? Кад би смо се случајно заратили са Русијом, не би се Чивути задржали све до Петрограда, јер не би им могао стати на пут никакав Ростопчин, по што би га они — продали. Иштоци и остале антисемите већ мисле, да одатле извуку што веће користи и да се на такав фини начин опросте Чивута. Остаће нам онда само Чивуткиње на врату, а ја држим, да то неће баш тако велики терет по нас бити. Ја бар мислим, да ћемо ми Хришћани са Чивуткама лако изићи на крај, само да се Чивута опростимо. На послетку, можда ће нас тек онда ђаво узети, јер, као што је познато, кад нам ђаво никако не може нахудити, а он се онда претвори у — лепу жену и онда смо његови, хтели не хтели. Па не само што смо са нашим Чивутима сретни и што ћемо са нашим Чивуткама можда још сретнији бити, али ето хоће да нас са великом једном књигом усреће они Французи, који су нашу земаљску изложбу походили. Французи су врло практични људи, па неће да се бацају у велики трошак, него за онај сјајаи дочек, силан шампањац и огроман трошак хоће да нам се реванжирају — књигом. А да су они приликом свог кратког и сјајног бављења овде врло добро проучили нашу земљу и наше одношаје, за то најбоље сведочи питање, што је Паризлија Бернард (адвокат и угарски бивши гост, а сад има да напише за ту француску књигу одељак о нашим правним одношајима) ва будимпештанске адвокате ставио. Исти Паризлија пита, да ли у Угарској има закона и да ли су исти кодифиУ. Још тога дана знало је већ пола села, да се Даницг прстеновала са Машићем учитељем, а дознао је и Јовић. Писала му је сама Чигрићка и молила, да јој опрости, што узима своју задату реч натраг. Дознала је вели, т<ч; доцније, да Даница осећа више наклоности за Машић а него према њему; а дирнуло је и Машићево очајање, гн је морала да учини оно, што јој срце и њена материнска дужност полаже . . . (како је то лепо речено!) Кад је Јовић прочитао писмо он подскочи и весело узвикну: „Хвала Богу, што ми тај терет скину са срца! Даница је истина красно девојче, ал' ни Пулхерија мајсторГлишина није баш лоша, а уз њу пет хиљада — одма па венчању ..." Па са трговачком хитрином оде мајстор-Григорију ковачу, да му проси ћерку. Мајстор-Глиша се најпре устезао, па вели, даће му одговор, док види, шта мисли девојка и је л' „справна" . . Хтео би човек имућнија зета, па ма не био „грк" И сам је занатлија, па шта му фали! . . . Али кад му после његова Пела стаде доказивати, да њихова Пулхерија није „воспитапа" за мајстора; била је три године и у „клоштру," па везе са златом по сомогу *