Стармали

"57" Х=Совоа>л:е Оа,дзг 20. дех2;е:м:бра, 1885.

„Стасмали" излази с:рипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф , 8а Србију и (руге крајеве: 10 — 5, — 2 1 / ј динара или франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамшарија А. ПајевиНау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (1>г. Ј. Ј оуппоујс , \\ т јеп IX ГогсеПап ^аззе, 50.> — Претплата и све што се тита администрације шпље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе плаВа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 80 новч. за жиг.

Божикна звона, (У с110ј1 ('1111цу једном ирнјатељу у Русији.) Звона звоне на јутрење, На рождество божја сипа. Звуци им се растолежу Из ширипа до висина. Ал је лепо, ал је свето Кад све душе препу надом, А сва звопа наших храма Загрле се чистим складом. Ситпа звона наших села С крупним звоњем из градова, Звона вел'ка, звона мала, Звона стара, звона нова „Родио се бранич правде, Да нас диже, да нас јача! Долази нам, долази нам Синак бога, отац браКа! Долази нам весник мира!" Оваке се песме роје, А сва звона паших храма Велегласе : јест', тако је! Звона звоне из долина Звопа звоне са брегова, Звова вел'ка, звона мала, Звша стара, звона нова. А анђели тамо горе Куда звопски звуци теже Пригпули су главе своје, Све слушају и бележе.

Махом анђо један рече: „А пиротских камо звона?" — Однео пхкнезБатепберг Играјућ' се Напол'она— —

Шетња по свету. XII. Ето нам и божић већ ту. Сваком ће од нас по нешто донети. Ако ништа друго, а оно бар — Германов поздр в. Али ове године можемо рећи, да смо сретнији но што смо игда били, јер не само што ћемо поклоне добијати о нашем божићу, него су са даровима почели да пас обасипају још о римокатоличком Христовом рођењу. Тако ето је „Застава" почаствована са — новом преском парницом. Ја не знам, како уредништво о том лепом дару мисли, али ја држим, да би оно ствар врло практички могло удесити. Кад су већ тако учестале парнице, то мислим, да је најпрактичније, да се уредништво заједно са штампаријом премести у Вац. Ту би онда на близу била и будапештанском државном тужиоцу и вацкој тавници, а то би свакако велика добит била и у новцу и увремну. За што да се људи муче путовањем и дангубом од Новог Сада и других нашпх места до Будпмпеште и Ваца, кад могу из прве руке меого јефтиније уживати благодети наше слободне штампе ? Него не само тим, већ нао је овај најновији божитњи дар будимпештанског државног тужиоцаи другим чим обрадовао, унраво пас вечем ио нас врло корисном поучио. Јер кад је могао певини извештај о слози Срба и Хрвата у Осеку побудити државног тужиоца, да дигне преску парницу, да шта би се тек онда чипило, кад би одиста овладала слога између укупног српског и хрватског народа ? Онда зацело не би ником