Стармали

17" Новоме Оа,дзг 31. дех^ез^бра, 1885. „Стармади" издази ?рипут месечно. Годишља цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 /» динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамтараја А. ПајевиКа у Новом Саду рувоииси се шиљу уреднику (Вг. Ј. ЈоуапоУ1с, \Ујоп IX- РогсеНап&авве, 56.) — Претплата и све што се тиче адмннистрациј« шиље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — 8а огласе плаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жлг.

Старој ГОДИНИ. Ајд' отале, старо лето! (Мал' не рекох старо псето) Што нас тако уједе, Пуно тешке увреде. Кад би теби реко хвала! То би била горка гаала. Истина је гола пага: Да те желим до сто врага. Иди, иди бр-зо, смело, Иди иди у иепело, Иоследњи ти куца сат, Иди, иди у неврат! Србину си штетна, јадна, Хладна, црна, мрска, гадна. Ка' да те је сами враг Дотерао на наш праг. Иди, иди, не било те Ти утворо сакалуда, Каменом се сваки Србин На те баца ту и свуда, Иди, падај стрмоглавце ! Ал шта зборим — невоља ми, Нисп ни ти толко крива, Колико смо криви сами.

Дођи, дођи, ново лето, Пе допоси друга дара,

Већ да Срби сами себи Не задају штете, квара. Дођи, дођи, ново лето, Дођи, дођи, па пресуди, Јесмо л' орли, ил смо црви, Јесмо л' деца, ил смо људи. д.

Шетња по СЕету. XIII. У неким ученим књигама, као што је отприлике „Стогодишњак* и други такви календари, прориче се, да ће године 1886 пропасти свет. По томе дакле идућа година пеће по примеру својих претходница затрпати само нашу автономију, него и Германа, и Тису и читав свет. Читав ће свет нестати, као да га ни било није. Наступиће страшни суд. Нами Србима то не може нимало неправо бити, јер смо уверени, да ће нам неумитни судија са свог божјега престола праведно судити, што код земаљских судија у погледу наших захтева и права није обичај, али ја то никако не верујем, т. ј. неверујем, да ће пропасти свет. А не верујем из много разлога. Прво: да је истина, да ће идуће године пропасти свет, онда будимнештански државни тужилац не би био тако издашан, те не би о католичком бо-, жићу „Заставу," а сад о нашем и у очи нове годнне даривао „Браник" са преском парницом. Онда га се не би нимало тицала ни слога између Срба и Хрвата, нити да ли се црногорски батаљуни крећу. Онда г« би му ни у крај памети пало, да цитира српске еовинаре пред пороту, јер би се и сам спремао, да изађе пред божју пороту. Друго: да .је истина, да ће идуће године про-

^ ' (