Стармали

282 „СТАРМАЛИ"

пасти свет, то би се Тиса трудио, да што више добрих дела почиии, те да тако измоли милост у бога. Онда се зацело не би усред Шајкашке подигло село Тиса-КалмашЈплва, којег су стаиовници, како то новипе јављају, готово све саме кољокрадице, па им је чак и кнез кажњен лопов. Оида влада не би у опште ни подизала никакве колоније, а и ако би, чо би било само за то, да ухвати души места. Тако би пз пеких наших општина исесила пеке попове, адвокате, новинаре и т. д. и сместила их у такву колонију. У таквој колонији били би Јота и Стева Павловић за цело чувени п виђени новипари, а Бурназ би по свој прилици био кнез, ако му т. ј. славу п власт ие би преотео г. Вукичевић. Треће: да је истина, да ће просасти свет, онда Аустрија не би градила иове пушке, које ће стати пашу монархпју па некакових педесет милијупа форипата. Јер ако ћемо пропасти, можемо и са старим пушкама. Бар ће нам онда и која мангура остати у џепу још, те кад дођемо па небо, пећемо морати одмах на вересију јести и пити, па данас већ по томе позпаду, да смо аустро-угарски држављани. Четврто — али на што да ређам даље ? Довољно је и то, што сам до сад навео, на да свако увиди, да није истина, да ће свет пропасти. Земљи ће то богме криво бити, јер јој је тешко, да држи Мрашу, Гарашанина, Гермапа, и друге, који су јој додијали, али кад се ми живи створови морамо тешити, нек се и опа теши, нек и она са резигнацајота прими нову годину, која је пеће ослободити терета, као што је Ци нрошле нису.

36 ЗА 1885.

И тако иам нова година неће нинна г,ово донети. Нећо нашта ново бити све и да дође смак света, јер и тако пропадамо. Неће ништа ново бити, ако нам чак и азијатска колера преко Трета у походе дође, јер нас наше домаће колере и тако одавпо једу п сатиру. Неће ништа ново бити ни ако државпи тужилац сваког дана бар по једанпут дигпе нреску парпицу против српских новзна. Неће никакво чудо бпти ако се усљед тога претвори Вац уједаред од мађарске вароши у чисто српско место. Неће ништа ново битп ако се пријаве сопственицп оних марвепих пасоша, што леже код вршачке полиције, јер се п тако зна, чији су, т. ј. ко би могао с истима сл болпо путовати од вашара до вашара, II тако нам нова година неће ништа ново донети, па пам то не може ни „Стармали." Али „Стараали" може повом и здравом шалом и иршијом шибати старе мапе старе грехе и окореле грешнике. А да би могао ту своју задаћу што успешније вршити, за то је за њега, неопходно нужна новост једна. Нужно му је, да стари дужници намире свој дуг, па да после заједно са друпш новим нретплатницима пошљу нову претплату, Таква би га новост о репила и уздигла, те би својим читаоцима могао све више п све лепших новости доносити. У то име нека је и дужаицима и недужаицама, п старпм и новим претплатницима сретно ново лето! ., . Милисав.

т©А<аш®мш» Чика-Радино страданије! Чика Рада је био уселу III. кнез. Виовамје то човек мали па дебео. Браде није имао, но зато је имао две, три, длаке бркова, које су већ проседе и као чекиње оштре биле. Кад га. видиш издалека, не знаш у први мах ко је, мислшп, да се некакво буре ваља; но кад ти се већ приближи, одмах познаш, да је то јунак ове приповетке наш чика Рада. Није вам то био кицош. Ципеле му беху искрпљене, а штикле тако иекривљене, да је на лубу ишао. Но то чика Раду није ништа женирало, шта више, кад би се у друштву мало угрејао — весел > би узвикнуо: „сви пис а р и н а с а р и, самокнез н а л у б у!" Но од неко доба си могао видети код чика Раде, велику промену Ципеле нове, навиксане, све се светле, да се можеш огледати у љима! Место искрпљених лактова — видиш сада лепе, нове хаљине. Бркови уфитиљени, и место, да су још већма седи, они се црне као у момчића. Једном речи, чика Рада вам је био човек на свом ту — прави штуцер. \ Знам, да ће те се сви занитати : Одкуд та промена \у чика Раде? И то ћу вам рећи, само ме слушајте па\љиво. „Бре две недеље дана., доселила се у Н1. нека богата удовица, Јеца Поповићева, са својом ћерком Милицом." Ето то је сав узрок чика-радиној промени! Сваки дан су стизали преко плајаша (сеоски пандур) од сика Раде поклони и пукети, које је госпођа Поповићка, лено примала.

Једног дана добије он нозив, од Поповићкине служавке, да изволи доћи на ручак. Томе се нозиву он врло обрадова. Бзвади банку и даде је служавци : Ево ти ово место трингелта. Кажи госпођи и госнођици, да се врло срећним налазим, и да ћу доћи. Служавка се захвали, и оде. Кад је већ тр ебало да се полази, обуче се у свечано одело, које је пре неколко дана у вароши на веру узо' и пође гђи Поповићки, која га врло љубазно дочека. На ручку је био и Никола Бетровић — општинск и писар, који је госте са својим вицевима забављао. После ручка је свирала Милица на гласовиру, а чика Рада ју је нратио, са својим умилним гласом. Никола је одмах спазио на чика Ради, да он нешто љубазно баца погледе на Милицу. То је исто спазио и чика Рада на Николи; још је спазио и то, да Милица радије гледи Николу, нег' њега. С тога хтеде Николу, да избије из седла, и тиме, што ће сад још фешији бити. На коњу ће сваки дан поред Милицине куће јахати, биће галантан и т. д. Пред вече се опрости од гђе Боповићке, и одмах оде у оближњу варош, те купи на веру, сву оправу за коња. Сутра дан, кад је Милица гледала кроз нрозор, види неког коњаника. Не знаш ко је бешњи, коњ ил' коњаник. Коњаник се забечио у^седлу, а коњ све везе. Но одмах за тим види Милица, да је то наш ју^ак — чика Рада. Кад је дошао чика Рада, на снрам Милице, усправио се у седлу као укован, а коњ му све поиграва, као шарац Краљевића Марка. Баш кад хтеде Милици, да салутира, и кад се најсрећнијим осећао, догоди му се неки малер. Наједаред истрча из Николине авлије, његов ловачки