Стармали

„0'РАРМАЛИ" БР. 3<>. ЗА 1885.

ШЋира.^ Даклен у једаомесе слаЋира. Свп пр заају да у крајњој невољи сме народ и краљу Спира. А у чему се разликују ? Ћира. „Застава" (а и „Стармали") мисле да је у Србији сад већ крајна невољ а. „Брапик" мисли да још није, — а „Наше Доба" држи да никад неће пи бити.

Ћира. У Београду излазиће пов шаљив лист. Јеси ли чуо? Спира. А како ће се зватп ? Ћира „Баук." Спира. А зашто „Баук" ? ! ! Ћира. Прво за то што ће га Биделовци уређивати, и друго зато, да у публику уђе стра, па да се ппо већма претилаћује.

П у С Л И Ц е, X. „Турски Марод" јавља да Анђелић овога целог иесеца неће пћи никуд па нут. [То је сасвим прзродно. Сад су сви нутовп (од снега) б е л и, —

кер гаров, те онако из ненада, са великим урликом, нападне на коња. Чика-Радин коњ, није се таком нападају надао,устукну напред, те се диже на две ноге, а мој чика Рада онако свечано паде на леђа. Па још и бож' помози, да је па том остало, али сад се гаров мане коња, па навали на чика Раду. Сад је било повуци, потегни, док напослетку не истрча Никола, — те са великом пратљачом не отера гарова, и чика Раду од беде спасе. Сав овај призор гледаху околостојећи са врло великим смејом, и кад је чика Рада подигао се, био је сав издрпан. Чакшире на колеаи нукле. По фрака му одно гаров, а пола му још остало на капуту, као какав украс. Цилиндер до носа натучен. Ногу угануо и т. д. Сто ти заверака твојих, и теби и твоме гарову. Зар га ниси могао везати, те не би овако чудо начинио. Та то је све твоје масло, ал' чекај само, осветићу се ја теби већ. Та везао сам ја њега чика Радо, пего се он откино. Та. сад што му драго. Сад што је ту је! Него, синовче, како ћу кући? Не могу да макнем једном ногом. Лако је томе помоћи ! Па како мислиш ? Па на таљиге ? А то већ нећу. Друкчије не иде. А ти иди, и дотерај их. Никола отрчи кући — и ево ти та наједаред с' таљигама. Сад попеше чика Раду на таљиге, који је као какво центашко свинче у таљигама изгледао, и одпесоше га полагапо кући. Чика Раду је та једна шетња скупо стала. Читаву недељу дана је одлежао у кревету. Лечник му је сваки

па које павикпут само ц р п и м путем пћи, томе се сад не мили путовање.]

п:. У Босни је забрањено м а ли м школама, да се називају именом с р п с к и м. Па и на што ! Кад је баш та забрана највећа српска школа.

□ • У Србији је за време овога рата тако строга цензура била, да су и самога цензора црвеним плајвазом превукли.

X. Е, сад (о божвћу) Еећ би имало смисла, кад би г. Руварац рекао г. Срећковићу: Панте-ли-лил и ј о, или т а к о ? □ > Даклем разбо.јаицима бугарским краљ је Милан дао амнестију. Разбојника је било толико, да се сва милост краљева на њи изтрошила. Срнски ће синови и даље чамити но казаматима. Но и то је нека милост, бар одандв не впде шта се са народом радн. Проба пера, СБХУ. Шта је то што човек Не може да сноеи ? Та људи иду гладниј II голи и боси.

дан долазио — и он се зарекао да неће виша никад јахати, те је одмах чим је оздравио продао коња и сву опрему. Једно посЈе иодне, пошао је Милици. Еад је стигао тамо, затече Николу писара, и неколико Милицини другарица. Помоз Бог ! А гле чика Раде ! Зар сте оздравили ? Данас сам први пут изашао на поље, те сам дошао, да вас посетим. Па како је данас красан дап, а и ми смо се лепо искупили; ја би вам нешто предложио! А шта то, а шта ? Да идемо у шуму. Врло добро — рече Никола. То ће битп и за вас здраво. Е па кад је тако, а оно нек се иде, рече сад и гђа Поповићка. Па како ћемо, пешке, ил' на коли? запнта Милица. Пешке, пешке! Сви се сад спреме за пут, и у веселои разговору, стигну до шуме. Сад сви седну и доручкују, па онда з?.почпу игре. Играли се цело послеподне. А на завршетку играше се жмуре. Никола је и опет све смишљао, како да насади чика Раду, и све је чинио, док није чика Рада постао жмура. Чика Рада жмура! викаше сви. Он је поносно стајао, док му не свезаше очи. Е сад на посао! рече Никола и потрчи, а свп остали за њим. Девојке су чика Раду гурале, турале, а оп се већ сав ознојио, вијајући их, а пикако да их ухвати. Сирома чика Рада, пикако да се онрости беде. Ево *