Стармали

2

„СТАРМАЈШ"

БР. 1. ЗА 1886.

оног, који хоће да постане српски новпнар. То неће бити бог зча како тежак носао, јер српски уредници и иовинари обично и немају шта друго да оставе, до ли само своје дужн ке — претплатеике. Али ту у колико неће бити пријатно по повинаре, у толико ће још много више непријатније бити по дужнике. Јер узмимо на пример, „Стармали" напише тестаменту и остави све ^воје дужнике у наслеђе — државном тужиоцу. Шта би отуда сљедовало? Сљедовало би то, да би државни тужилац тај дуг заједно са егзекутив ним трошковима немилосрдно утерао. То би да богме зло било, али то се зло може врло лако отклопити. Нека сваки дужник пошље поштанском упутницом адмивистрације свој дуг, па га опда ни глава заболети неће. Онда, ако ће ко страдати, страдаће само новинари, претплатници биће од сваке беде и напасти сачувани. То је само мимогредан пријатељски савет, алп ја сам о другом нечем почео да говорим. ЈТочео сам да говорим о том, како су се некад српски трговци плашили лопова и харамија, када су полазили у Пешту, а ето сада се морају српски уредници,плашити кад напишу што и кад их државни тужилац позове у Будимпешту пред суд. Разлика је да богме очевидна, али ипак изгледа у толико сличпо, што по примеру првих треба и ови други да направе своју тестаменту, ако ни очем другом, а оно бар о својој — личној слободи, па онда нека је пасљеди ко хоће, т. ј. ако би сб у опште нашао ко, који би хтео тако сумњив д ч р да прими. Мени је драга моја личва слобода и не бих хтео ником да је у иаслеђе оставим, па за то сам одшетао V Будимпешту, а писам чекао, да ме ко тамо позове. , Кад ми је већ судбина досудила, да пишем српски, бар нећу да сам исте среће као писци оптужених Звонарица лијаЛ) Хумореска М. И. . . брптовнћа. Поручник Јово дође у село Л. за мјестнога заповједпика. Био је добар војник, али и стравствен ловац, па зато се изван своје службе једино с ловом бавио. Сабља и пушка то су му на селу другарице биле; чим би сабљу одпасао, одмах шару на раме, па хајд у лов. И његов коншија Гавре био је тобоже неки ловац, па су њих два заједно ловили и један другоме своје ловачке догађаје приповједали. Поручник је у лову уживао, али јао хртима, ако би зечији траг оставили, па лију потиснули, добили би батина, а кад и кад је и лија ту своју трку пред псима с кожухом својим платила. Кад би нам поручник о лову говорио, онда би му прва риеч била: *) Ову хумореску радо ирпнамо, јор у њој пе И51а усиљавања да подражава обрасце туђинских хумореска. Ово је шала заиИена пз чиста врела народњег жнвота. А ко проучава језнк срнски из свнју врајева нашнк овде Не паКн доста чега, што је вредно да с пребележи, Уред.

чланака у „Застави* и »Бранику," нећу, да ме зову, већ сам отишаосам, а како баш сад сабор саборише, то ће ми време врло пријатно протећи. А у томе нисам се ни преварио. -Јер нремпшљајући о некадањем и садањем добу, о српскпм трговцима и харамијама по пустарама, о српским уредницима п државпом тужиоцу, па кад сам зг тим ушао у мађарски сабор имао сам шта и чути. Баш је говорио старац Чанади, а између осталог рекао је од речи до речи и ово : „Тиса јекао министар-председнпк већмажарио, учипио је већа пустошења, да пе кажем разбојништва, него што су то учинили највећи пепријатељи наше отаџбине: Татари, Турци, Бахови и Шмерлингови пајампици." То је дакле Тиси хвала, што је Чангове сместио по банатским ритовима и што је у Шајкашкој поди ■ гао Тиса-Калманфалва све од самих поштењејши људи и патриота. То су неки Срби са свим друкчији људи. Под дапашњом владом узета је управа Текелијпог фонда из „Матичиних" руку, гоњени и затворепи су многи честити Срби, покомуналише нам школе и уведоше свугде мађарски језик, наимеповаше Гермапа за патријарха, учинише толико покора п чуда, па ипак „Бражје Доба" и „Марод" не могу да се иахвале Тисе и његове владавине ! Али тако је то: наши „нотабилитети" сурови су само према синовима свога парода, а према Тиси да богме да морају бити учтиви и понизни. „^Уеззеп Вгоб 1сћ еззе, с1еззеп Оес! 1сћ 51п^е" каже мудри немац, а српска пословица на против мало драстичније: „Куд ће чума, него у свој род?" Али поред свег тога, што сам уживао, кад су старац Чанади и други мађарски опозиционарци говорили, ипак ми је срце голема туга обузела. Погледао сам на опа места, где су пекад седили Мплетић, Полит и други заступници српског народа, па сад не Еидех пиког тамо! Сабор је већ пож^љео Срба, али „Само да не има тих вражијих лисица, лијеп би лов био, али кад пси на вражији траг доЈ>у, одоше к врагу за њом". Лисице су му лов, квариле, али се и он њима зато немило светио. Једнога илиљскога дана нрије зоре бијеле изађоше поручник и Гавре у лов, и чим се грма ватише, нси цикнуше, а Гавре довикну: „Пазте господине, на Вас ће!" „А.јд к врагу и ти и они!" „Ма што се љутите господине? сад сте зеца поплашили, управ је тим путем на Вас удрио." „Да! то је зец баш ко и ти што си генерал." „А — да који је бјес"? „Ну — и ти си ми лијеп ловац." „Бог ме ље, не гоневука." „Не гоне вука, али гоне врага.* „Бог с нами, каква врага?" „Та лисицу, вртоглавша!" „Е — е, То ја не знам." „Да богме, да не знаш, кад ти зецове само на чекању тучеш." „Па како Ви то познате, кад пси лисицу гоне, а кад зеца?" „Шути сада! него лети бржибоље горе на вршак и