Стармали

„СТАРМАЈШ"

Срба цигде нема. Српска се реч у сабору више пе чује, а томе није народ крив. . . . Но то су н сувише жалосне ствари, а да би им у овом листу места било. У осталом, ако Срби и не раде у сабору, „раде" на другим пољнма. Еио поглавари кикиндске општине учииише за кратко време промет од сто и више хиљада форината. То је заузело огроман „рад," а свакако служи на дику влади и торонталском велаком жупану, чије су верпе присталице ти поглавари били. А да ли ће, боже, оовој ствари што п у сабору проговорити кикиндски послапик г. Миша Сабовљевић ? Ил можда је најбитнија тачка кикиндског програма — ћутање? „Ако је то, онда је штета,® што су господа „нотабилитетлије" п пре две године пред изборе за земаљски сабор проговорили. Да су ћутали, боље би учинпли, а народ бп их већ познао по „раду," као што је сада ето нознао поглаваре кикиндске општипе, Милисав

У ш т и п ц и. Највећи је уштипак о новој години — честптка. Али ако краљ Милап све честитке својих ласкаваца прима као — пуслице, то је његова сгвар. * * * Ми имамо две врсте политичких листова, Некоји добијају из Будимпеште парнпце, анекп— парице. »Ј* & % 0 Божићу сам посетио Лазу Нанчића у Вацу. Јако је солидан, пикуд не излази после вечере, и тако иема изгледа да ће му се стап одказати пре — него што је пред судом уговорено. * * * 1886. годпна, кад се прочита од горе (с неба) стани уЈонај грич, па пази, не били мрцину убио, да ми туда паса пе мучи." Мој Гавре пушку у руку, па натиспе па вршак као да ће царевиву добити. Оц брже, и штекет паса к вршку још брже, таман он па вршак, а пси у гричу под вршком на мјесту лају и завијају. Гавре се надвири и виђе, ђе сви пси пад неком шкрапом лају, сађе доље и види тету лију у шкрапи, закљештила очима,-а окељила зубе, не смије ни један иас на н.у удариги. Кад је лија Гавру опазила, зажмири, обочи се па ћик ван. Гавре онај мах у страху зграби лију десницом за врат, а љевицом привати изнад крстах па почме дрекати : „Господине! Господине ! Брже амо !" Ј , „Што је ? !" „Ајао брже амо!" Норучник мислећи - му је Гавре збиља у каквој погибељи, скочи тамо, а ,. д виђе, ђе он живу лију држи, довикне му: „Не бој се, само ју држи чврсто." Пси око Гавре и лије скомичу и скачу, а горопадни везир већ јој и реп откип'о. Видећи лија лајтмана, изгуби сву наду, да ће се Гаври

. 1. ЗА 1886'. $

изгледа као 9881. годпна. Сад ће бар и наши прегци у рају разумети наше постуике. Рећи ће да смо остарили, па се — подетилп. * * * Читамо, да угарскн минпстри мисле, е је снасена држава кад какав „бсћ\уаг2 а промени имена „1 (1 еке1е. к А ја мислим, да бп се оаи исто тако радовали, кад би какав в 11егтап" променуо пме на „Герман". * * * Ми смо у очп нове годинс боље провели, него што смо се надали. Снег завејао путеве, па нам нису могли стићи из Беча и Пеште чивутскп „Пестер Лојд" и ђурковићева ,Преса." * § $ „Наше Доба" грдиће и грлиће од сада трипут недељно. Питање је за кога ће бити већа част, или за оне које грдп, или за оне које грли.

Логично и још логичније. У првом овог. броју „Нашег Доба" има ова речеиица: „Автономија је још кост, која се глође, и борба у неких, који се тако радо позивају на автономију, не бива са те автономије, него са те кости." Ако је то логично речепо, онда је ово још логичније: „Наше Доба" је још шмокљан, који се сваком намеће, а што се свесни људи на то гнушају, то не бива ради нашег доба, већ ради тога шмокљана.

из шака измакнути, провали очи и изплази језик бајаги, да је мртва, не били је бацио, да му тако умакне. Готова је господипе! Видите како је језик изплазила? • Поручник прицврљи јој горућу цигару на јеаик, а лија језик увуче и тргне се да утече. „Небојте се госиодине " Држ' чврсто, да пе утече!" Поручник извади ланац на ком' се пси воде, веза лији ноге, а у чваље јој ували кличак, па и шуњку јој свеза да не угризе, оћера псе и онда рече: „Сад је пусти !" Гавре ју на земљу баци, одапу, главом узману, те тарући рукавом крупан зној с чела упита поносито: „Јели, господине, да сам момак, кад сам ју живу уватио и одржа?" „Шта не би одржа, та није међед." „Бог ме је мени доста било." „Фали ти Богу, што си ју за пшју пограбио, јер др; гач би био њезине зубе упамтио". Пси, машући реповима, начетали се окоњнх и лаје, бадава их ћерају да тражити иду, не ће се нн један да гаии нови траг извијати, већ око њих облећу, да се лије доченају. „Ајдмо кући, данас је враг лов узо!" $