Стармали

Шетња по свету, XVII. У животопису Богобоја Атанацковића, што је наиисао наш песник Мита Поповић, читао сам у писмима нокојног српског новелисте између осталог и ово: »Мара је здрава и весела. Ноћаске смо малом Каритону (ђура Крстанић) у сватовпма одиграли и врдо добро расположени били. Женске су остале до три сата послепоноћи, остале би још и даље, да није Лаза јастук подерао и друштво перјем растерао." Овај начин растеривања врло је благ и невин,а уједео водии цељи,на стогаби семогао препоручитисваком, ко хоће немилељуде да растера.То би било чак и одисторијског значаја. Јер да се нашао такав какав Лаза, па да је подерао јастук в растерао перјем дипломате из Берлина, онда не би се могао држати конгрес и склопити берлински уговор, а може се лако замислити, какви би велики догађаји од светског зиачаја усљед тога наступилп. Сава Косановић можда не би постао ми« трополитом, али не би ни из Босие морао отићи. Босна и Херцеговина не би ничије биле, већ своје: самосталне и слободне. Србија не би никад те среће допала, да Бонтуу поклони толике милијуне, једном речи, развој ствари на истоку узео би са свим други ток. Но за тако што још није доцне. Кад се није немило друштво растерало пре три сата, као што је учинио онај Лаза у сватовима малог Каритона, може се и после три сата. Питање је само, да ли би се могло набавити толико јастука, колико би нужно било за једног Германа, Гарашанима и друге њима подобне. Но хвала вишњему, природа је божја богата па ако не би достало јастука и перја, нашло би се што друго, те да се свет опрости сваке беде и напасти на фини начин. шфджшетдж« ' Звопарица лија, Хумореска II. Љ. . . братовића. (Свршетак.) Оберстар издаде одмах оштру бурунтију на све капитане, парохе и жуинике, да народ иодучавају и упућују да никакових утвора пе имаде. Бадава су се капитани и иопови мучили, народ је видео па и тврдо вјерова. Неки попови морадоше на захтјев народа у цркви молити, да их Бог од тога послања спаси. Кад је наш поручик Јово дозна, како је његова звонарида народ престравила, а све кумпаније и регименту узнемирила, утврди Гавру још и чвршће, да никоме ве каже, другач би њих два зло прошли. Једнога јутра рано подиже се оберстар са ађутантом да кумпанију надпоручника Дане прегледа. Еако је рано уста, није се изспава, па зато се наслони у кочији и задрема, а ађутант је на све стране звјерла, да их тко из бусије не напане. На једном опази ађутант, ђе нешто кроз грм звонећи шмрцну, те ће тијано оберстару:

Али у Србији као и да пе мисле на такве „фине" начине, већ позивају и примају у помоћ мађарске наџаке. За то се основала „мађарска легија." Није ни то згорег. И наџак је лепо оружје, нарочито кад се тиме изражује братство и слога између два витешка народа, али да ми је само звати, да ли је ко од тих „легионара" носио Абдул-Кериму почасну сабљу и дали кога од њих још бриде уста од братских пол^убаца са турским софтама? Него у погледу образовања те легије и скупљања добровољних прилога за исту на угарском земљишту мора се признати, да је Тиса врло правичан човек, а ако сте радознали заиста ево да вам и кажем. Године 1876 Срби нису скупљали добровољне прилоге, да се тим иовцем образују својевољачке чете, већ су давали зајам српској држави. Такођер Срби нису издавали плакате и позике, нити су преко повина позивали угарске Србе, да прелазе преко у добровољце. За то је Тиса забранио давање зајма српској држави и за то су загворили многе Србе. Сад Мађари од својих санародника траже добровољних прилога отворено за ту цел, да се на српском земљишту образује добровољачка мађарска чета; сад Мађари отворено у својим новинама иозивају своје санароднике, да ступе у споменуту легију, позивају на то официре и војнике. За то Тиса никог није затворио, само је забранио једним циркуларом скупљање добровољних прилога, али ии једног посланика земаљског сабора није дигао из сна и довео у „фортуну." Забрана ^акле и тамо и овамо, па ето баш из тога се и види Тисина непримерна правиччост и досљедност. Међу тим се у Букурешту непрестано воде преговори између Србије ? Бугарске и Турске, али ја не „Негг ОБегв{;, Негг Оћегв!." „^аз 181;!?" „8ећеп 81е, молим Вас, оно чудо." „Каково чудо?" „Зсћаиеп 8Ге, всћаиеп 81е." Оберстар растр очи, иогледа и спази, ђе неко створење звонећи преко брежуљка бјежи. „А. шта је оно?" „То ће бити она утвара, што су кумпаније пријавиле." „Бога ми јест! — Гле врага, ја нисам то вјерова." „Негг ОБегз!, сад можете вјеровати." Да богме, само незнам чему је оно налико?" „Ја незнам, онакова шта код нас ни не има." Чудновато! Онда ми је баш жао, што сам Обрлајтмана Дану онда онако права исплатио." „Ну, сад не ће ни он жалити, кад сад чује, да смо то и ми видили." Чим је оберстар пред кумпанију приспио и надноручника Дану спазио, довикне му љубезно: „Огизз 81е СгоШ" Ја сан Вами онда за онога бјеса криво урадио, а тко би то вјерова, да је баш неки враг." „Молим, како то господин оберстар, да сад и Ви вјерујете?"