Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 4. ЗА 1886.

верујвм, да ће до мира доћи, а ко зрело промисли, мора ми рећи : тако је! Јер на српском земљишту образовала се мађарска, а на бугарском чивутска легија, па ту онда не може о миру ни речи бити. Што би ваљда Мађари и попустили и стегли своје јуначко срце, али неће Чивути. Ту дакле до крвавог окршаја мора доћи и ја већ стрепим од посљедица тог ужасног рата. С тога би европска дипломација најпаметније учинила, кад би се оканула да мири и стишава Грке. Србе и Бугаре, него нека из све снаге евоје гледа, да умири истиша Мађарску и особито чивутску легију. Од тих легионара прети опасност европском миру, а не од сриских, грчких и бугарских сељака. Е али то је ђаво, шго од Чивута има и европска дипломација респекта, те у њпх не сме да дира за то и не може бити речи о миру, догод се не разреши и не растера чивутска легија. Но и ако се тој силној и јуначкој чети ие може силом ништа учинити, ја држим да би се баш та чета најлакше могла расгерати распараним јастуцима п просутим перјем. јер би свако трчао и хватао перје, па би их тим финим начином човек могао одвабити чак у Палестину, те би се тако уједно и Иштоцијев предлог остварио. За тим одвабљении исељевицима тешко да би се ичије око заплакало, јер би онда мир између држава и т ојединих народа утврђен био и тај мир не би онда нико нарушавао. Ето, шта би се све могло постићи са подераним јастуцима и просутим перјем ! . . . Милисав. У ш т и п ц и, Герман непрестано одлази у Д а љ. Та кад би само отишао још даље. ,,И ми смо то исто сада код онога врела видили." „Тако?! Вала Богу; знате Негг ОћегзЂ, да ме је оно пекло! „Опростите! Али и Ви би то на мојему мјесту учинили, јер се није могло вјеровати, да је то баш тако." Капитан Стево : Негг ОБега^ — молим — што је то и чему је налико ?" Ја не знам, баш, смо и нас два судили, што би бити могло, али нисмо досудити могли; изгледа, да је нека страна животиња. „И ми тако судимо, а ја сам баш река, можда је хијена." „Није баш хијени налико, а Бог би га опет знао." „Негг Оћегв!, па шта ће се сад радити ? — Народ се сав престравио." „Ударићу добру таглију, можда се то убије." Док је оберстар кући доша, одмах је разписа таглију од 10. дуката, тко му ту животињу живу или мртву донесе. Кумпаније су то одмах пуилицирале, а и свештенство је објавило; народ се пако само чудио, како господа у ништа невјерују, а многи је поругљиво кроз зубе пустио: „Нека господи тај лов и таглија буде, паметан чојк

* * * То је праведна жеља, јер је њему све мало. Мало му је и Даљ. Дакле онда 1езек само даље, па и н ај д аљ е. * * * Многи Мађари нас моле, да им уступимо Сабовљевића. Нами је доста уступања, ми даље не уступамо, ал ако им је по вољи нека га сами узму. * * * Цео свет је љубопитан да чује : шта су углавили кнез Никола и цар Александар. Ма лакше људи, чим прође ова „магла" видићете, јер што су они углавили, то се неће тако брзо распасти. * * * Београдско „Видело* нас светује, да се држимо ђурковића и Сабовљевића. Бара се „Видело" у рачуну. Јер ако ми будемо држали ту господу, сигурно неће доспети куд су наумили. * * * Ми би хтели да се извијамо и развијамо, а „Видело" нас светује, да се сав и ј амо и у вијамо. Ту канда има мале разлике. * * * Напредњаци су имали збор у Београду. А радикале гоне да држе збор,у Нишу, тамо мало ближе преком суду. * А зашто не одмах у Пироту? Тамо је и онако „ванредно стање", па се може десити и та ванредн о с т, да чланови збора слободно кажу шта мисле, па да им не буде ништа. Аћег^бсћтгасћ.

на то и не сања; а по свој тој таглији, ако не буде драгога спаситеља, тежко нами." Звонарица је од Илиње до Митровдана села обилазила и народ тако уплашила, да су и војничке листоноше морале увјек по два заједно ићи 0 Село С. лежи високо у планини, а брда су му сва шумом обрасла. Становници његови баве са тамањељем грабежљиве звјеради, па зато скоро сваке зиме по који мејо заглави, а вукове, лисице, куее и зецове на гвожђа по сниегу ватају. Изслужени капурал Марко бавио се по највише тиме. У" очи Митровдана запне он гвожђа на путу међу стјенами а намекуубије крешталицу, оперуша ју, напали и на гвожђа привеже. Сутра дан у зору уранио Марко, да гвожђа обиђе и кући донесе, јер прекоданане емију гвожђа запета остати. На 50 корачаја опази он, да се нешто у теснацу црни, срце му од радости заигра, сикиру напери и онамо полети, ели јао и наопако, лов зазвони, а у Марку крв премре, па натегне у село вичући: „Ајао браћо! Ајао браћо!^ Становници још неки боси и неоправљени излетише » *