Стармали

"У ХЗСовоз^е Оа-дзт 20. =ш=ебрзга,ра, 1333.

„Стармалн" издази !грипут месечно. Годишља цена 4 ф. — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и цруге крајеве: 10 — 5, — 2 1 / ј динара или Франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штампарија А. ПајевиКау НовомСаду рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапот1С, \У1сп IX- РогсеПап^ааае, 56.) — Претшгата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огдасе пдаЕа се 6 новч. од реда, сдова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Док се може. . . Док се може крпит', Е иа нек се крпи. Док се може тј?пит' Е па нек се трпи. Пословица сипа Мудрост из рукава: Да дрпеж и трпеж Кућу одржава." Јест', ал кад се више Не може да крпи; Али кад се више Не може да трпи; Кад је према глави Са болести дуге, Тад се људи сете Пословице друге. Онда, — е па онда Нешто друго бива. (То јест само тамо Где је свест још жива). Тад се болни скупе Да беснима суде, А од бесних буде, Буде — којекуде. — о

Шетња по свету. XVIII. Чудио се сел.ак, откуда то долази: „Кад се напијем, спава ми се, а кад се пробудим, жедан сам опет?" Тако се исто и са мном збива, кад читам мађарске или немачке новине, т. ј. читање тих новина успава ме, а кад се нробудим, опет бих читао. Тај се малер човеку већ не може догодити код српских новина, јер ту, као н. пр, у „Застави" и „Бранику", има толико штампарских погрешака, да ти ове као игле боду очи, те човеку до душе растерају сан, али га богме и страхом испуне, па стога увек српске новине узима у руке са зебњом, са таквим чуством, као да предосећа да ће му то чигање нанети смрт или бар уништити очњи вид. Са свим је то друкчије код мађарских и немачких новина. Ту вам нема ни трага ни гласа о каквим штампарским погрешкама, али за то има других пресних —• ствари. У тим новинама може човек пронаћи и такве ствари, о којима ми Срби и не сањамо. Из тих новина можемо дознати, да је Нови Сад легло српских бунтовника, а „Застава" да је њихов централни орган; за тим се можемо устрашити од вести, да „Заставини" уредници дописују и стоје у свези са реЕОлуционарима из читавог света, особито с онима из Русије, а на послетку можемо из истих новина дознати и за ту нами још непознату новост, да је Нанчић Милетићев зет. Види се дакле, да су мађарски новинарл ипак добре душе и добра срца, јер од наших људи направе прво страшила, али их за тим одмах ожене, па тако своје'првашње неучтивости опет загладе. Овакве пресне лажи називају се на немачком новинарском језику „наткама", али вест, коју јо ових дана донео „Будапестер ТагОлат", тако је крупна лаж, да се не може назвати „натком", већ „гуском" или