Стармали

34

„СТ АРМАЛИ" БР. 5. ЗА 1886 .

чак »дромедаром к , а овај последњи назив био би још понајзгоднији, јер потпуно одговара грбавости начела, која споменути лист заступа. Него мора да се изненадио државни тужилац, ако је т. ј. читао дотичну белешку. Шта мислите: »Застава" се преселила у Будимпешту, донела је у свом првом пештанском броју лик дра Светозара Мидетића и у свом програму говори о Угарској као о мађарско-словенско-румунским земљама, што је све плод Мочаријевог говора о народностима! Г. државни тужилац мора да је упрепашћено испустио лист из руку, па као без душе отрчао до градоначеника, да га запита, да ли је код њега по закону положена кауција и да ли је придевљено, да ће од сад „Застава" и Будимпешти изилазити. Градонаочеоник да богме одговори, да о свему том не зна ништа. Сад се државни тужилац још већма упрепастио, јер је морао држати, да је „Застава" и непријављена и не положивши кауцију изишла, те дај трчи у полицију и покрени читав званични апарат, да се тај бунтовни лисг узапти. . . Тек пред вече се државни тужилац смирио, али је ипак онако мађарски псовао, јер је дознао, да је та вест о „Заставином" преселењу само — „дромедар" д Будапестер Тагблата." Но на послетку није ни то згорег, јер је и у лажи показао „Будапестер Тагблат" своју ћуд, по што је у свом „дромедару" излио своју срџбу на мађарског посланика Мочарија, што је онако дивно и ираведно у угарском сабору говорио о народностима. Добро је, да се и то забележи, па да се изнесе пред г. Гречака, кад буде оиет траж о, да Срби бирачи за њега гласају. У осталом морамо признати, да је тој погрешци и сама „Застава" крива, јер на што је одштампала први број, што је још пре двадесет година изишао у |Е5жлЕ5таж1

Анђели или збитије Чича-Митино. Чича-Мита беше надалеко и нашироко чувен, да се не боји — нечисти. Омео вам је он отићи у поноћи на гробље, на раскршће, на вилинско коло и гдегод хоћете, он се није баш ничег плашио. Многи му говорише, да не треба баш тако, да се јуначи, ал' Чича-Мита то није слушао. Није се ничег бојао, па није ни веровао, да се два анђела у к-чком атару налазе, и да се многима јављају. Тек Чича-Мита само нљуцне, поглади седе брке па ће: „Ајак није то истина, то је само предвиђен ије." А други му насмејавши се рекоше: „Нека, нека, само се ти чувај тог „иредвиђенија". * „Цасуљ, иасуљ, пасуљ, пасуљ То нам је девиза, Хранимо се, хгрепимо се Ко усред ЕГариза." Сиромах Аца и Пера, благодјејанци. . . Петровски је пост, у благодјејанију сам пасуљ тврди, па још да је и њега доста, ал' и он све плива по чипији; има још и „ајнпрен-супе", ал' ко би знао, штаје татако-

Пешти, те је тако господу „темељне" журналисте навела на танак лед, да мисле. да „Застава* сад у Пе_ шти изилази? То је требало свакако избећи, јер ми знамо, да нас они у Пешти не разумеју, па нас не би нимало зачудило, кад би у ком нашем листу изишло, да је Немања пре толико векова ујединио српске земље, а сутра дан да чигамо у мађарским и немачким новинама, да су се Срба под познатим пансловенским агитатором Немањом дигли на оружје, да се уједине. Ти новинари нит ће нас икад разумети, нит ће се икад опаметити. Штета, што нису били наименовани за орпске, бугарске и турске делегирце, па да су их послали у Букурешт. Тамо нису грејали собу, у којој су заседавали господа делигирци, те би се тако ваљда у г р еј а н и мађарско иемачки новинари расхладили и мало дошли к себи. Овако пак у тоилој редакционој соби нема изгледа за то и ми морамо спремни бгтти на још већа изненађења, на још веће и грбавије „дромедаре". Него можда ће се скорим наћи какав ч^векољубиви и искрени лекар, који ће и за такве новинарс е болеснике пронаћи какво лековито купатило. Има купатила за људе, што пате од стомака, за тим за људе нервозне, дебеле, јектичаве и т. д. Ту ти је Ројч, ту Глајхенберг, ту Карлсбад, Маријенбад, Мехадија, Остенда и т. д., а нема ни једног купатила за усијане новипаре Но, као што већ рекох, скорим ће се сигурно и такво купатило пронаћи, а пошто је за усијане новинаре нужна ^елика хладноћа, то исто купатило не може бити ни у Угарској, ни у Штајерској, ни у Ческој нит икојој другој европској земљи, већ у — Сибирији. Тамо ће сигурно излечити болесни мозгови, који сада свугде виде страшила и бауке. Ја им од свег срца желим сретам пут. Милисав.

звана „ајнпренсупа", та у њој нема ни спомена о каквом „ајпрену", него је то просто врућа вода и у њојзи исечен бердов. Пери и Аци дотужала већ така храна из дана у дан пасуљ пч, пасуљ, — па бар да имадоше од куд новаца. знало би се ту помоћи. . . ал' новаца ни од корова. Ова два благодјејанца Пера и Аца беху пајташи; они иђаху у један разред; беху заједно уквартиру; обоје беху први домишљани; па њих двоје беху и арендатори К-чкедударе, и сваки гладан благодјејанац морао је од њих искати дозволу, да сме јести дудова.

Данас су посњејше вечерали, но за чудо не беху нешто намрштени, као што обично бива после таке вечере. Валда добише новаца? Са вечере одоше управо кући, па тек кад је тама земљу сасвим покрила, а кад се по комшилуку све свеће погасише изађоше напоље, Упутише се управо Стра—лову. Пера је носио неки завежљај, а Аца нешто светло. Еад стигоше у К-чку дудару дочека их неки у граничарско одело обучен, с њиме као да се добро познаваху, јер су се нешто поверљиво разговарали. Они му рекоше, да само добро пази, и он оде, а они осташе иод једним дудом.