Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 6. ЗА 1886.

47

На рапорту. Мајор : шта сте Ви? Лајтн: официр у 2. кумпанији. Мај: шта сте још ? Лајтн: ожењен. Мај: шта још ? Лајтн: отац двоје деце. Мај: шта још ? Лајтн: добар јахач, пливач, Мај: шта још ? Лајтн: Ја не знам гд. мајоре. Мај: Ви сте још и — не об^ијани, гд. лајтнант и зато ће те се нрејавити профузу. 1886. са немачког „Др. Казбулбуц."

Мудар одговор, Запита аеко једног Србина у Сарајеву, шта он мисли о срнско-бугарском рату у Аустрији, Овај застане мало, на ће рећи: „Ове ми три краљевине наличе сад на оно, кад су се састала три побратима: Турчин, Србин и Чифз'тин. Један пут разговарајући се рекне Турчин Србиву: „вала немој се ти љутитст, да ти нешто кажем". „Нећу" — рече Србин. Турчин онда рекне: „Колико се на бајрам заклало курбана, толико српских полећело глава." „Таман" — одговори Србин. „Ма, ни ти се нећеш љутити, што ћу ја теби казати". — „Јок, јок, како би се љутио". „Е^ бива, колико се на васкрс потукло јаја нолико турских полећело глава" ! „Ху болан, немој тако. млого је, ти мене превари рече Турчин Па онда запитају Чифутина : „А шта ти велиш побратиме?" Чиво им одговори. Ја велим: „А м и н обадвојици " Варјача.

Слепарија. Да, — љубав је слепа. Тако ј ! од како је. Па она заслепи И клијенте своје. Ал слепица кад за слепцем Поће у корак Онда могу обадвоје -Стрмекнут' — у брак.

Шта је будаласто. Будаласто је картати се, — новце изгубити — па сб на то још и љутити. - Уредника каквог новог листа питати, колико има претплатника и чекати да нам се искрено исповеди. -—— Крчмара питати је л' му вчно добро. Коме на жуљ стати и чудити се што нас КИК"* Још се могу добити сви бројеви „

мрко погледа. А Целу ноћ банчити, а сјутра доктора питати : од куда ми та врашка главобоља ! —- Веровати да је увек онај вајбогоугоднији, који први у цркву долази. -—Своју тајну другоме изландати и очекивати да је други боље храни него ми сами. Учинити коме добро, па помислити: е сад ми благодарност не гипе. '• Мислити да је све оно јефтино, што мало кошта. Својем мужу хвалити лепоту ове или оне пријатаљице (ал' та будалаштина дешава се врло ретко). Молити се оном свецу, који не помаже. —Мислити, да сам ја све будалаштине светске овде прибележио.

Може ли што лепше глумац дочекати. „Синоћ сам у позоришту гледао нашег првака Н. Представљао је строгог генерала и то тако природно, тако живо, да су из публике многи официри поустајали и салутирали." Меко срце. — Видите, браћо (приповедао је неки војпик при чаши вина неким грађанима) ја за целог рата нисам могао ни једаред да пукнем на непријатеља. — Сигурно сте мека срца? (упитаће га неко из друштва). — А, то баш не. Али знате, — ја сам добошар.

Безазлено. Је ли, Милице (питао је мали Јова). Зашто мој тата мени увек каже „магарац", а нашој собарици увек каже „дете моје". прибележио Др Казбулбуц.

На селу. А. Назите, сад долази кадрил. в. Где је? — Не видим га.

Један савет. Кад идеш просити девојку, никад немој питати колико има година, ни колико има новаца. Јер године се множе, а новци се троше.

Управитељ. Били ти мени, Уроше знао казати, каква је корист од граматике. Урош. Петнаест новчића. Управитељ. Како то ?!!! Урош. Ето како:господин учитељ купи граматику за 35 новч., а нама је продаје за педесет.

Ово је више него наивност. Тужио се мали Марко своме оцу, да га јебратћушио. 0 т а ц. А ти си му сигурно ћушку вратио ? М а р к о. Дабогме, још пре него што сам је добио.

" од почетна до данас. 1Р!