Стармали

„СТАРМЛЛИ" БР. 7. 3А 1886.

немамо ничег свога. Сад бајаги, да измолимо Германа да попусти. Једва нас примио. Управо истерао нас напоље, па вели нек један уђе. Хајд уђем ја. „И друга браћа желе да дођу" — почех. „Доста је кад пуштам једног. Шта ћете? Зар ја не знам да сте ми душмани. Хоћсте да ме збаците? Је ли? кога сте оно бирали, на сабору Муачевића јел ? Мислвли сте, тај ће ме сатрти, уништити. Е сатро је врашку. ..." „Много смо пута молили, па ништа." „Још ће мање бити кад ме срдите. Шта ћеш?* „Да нам попустите бар форинту по јутру. Иснропадасмо." „ А шта сте онда дигли нроцес против мене. Зеаш ли море да сте ме тужили суду, као варалицу?* „Тражили смо да илатимо само толико јутара, колико уживамо." То сте истерали, шта ћете још ? а в Да нам попусте, само једну форинту." И Герман метну руку у џен, извади 1 форинту и пружи ми је. „Ево." „Задржи те господине . . . ја ћу дати сваком брату који ми дође и 2 Фор. Не иштем за себе." — „Па шта велиш онда само једну форинту. Је ли да то није форинта, него су то хиљаде форинти. Не дам. Немам коме. Ви сте лењштине, па зато испропадосте. Не дам." „Лако је имати оном, коме је бог дао." „Е гле дао бог. А што теби није бог дао ? Хоћеш све да поједеш, је ли ? Док сам био још архимандрит, поклопи ми неко лепу крмачу, ретке феле. Нисам је појео но сам пустио да се опраси. Ено сад имам читав чопор. Шта бибило да сам је појео? а?", „Не мој ми то цричати господине. Знам ја да се цео свет намножио од једног човека и једне жене." Е, паметан си ти, знам ја. Сад хоћеш да се исмеваш. Напоље одавде, па да ми не долазиш више. Ви треба сви да пропаднете, а не да се намножите." „Видим ја да је добро учинио бог, што има и калуђера, зло би било да се сви множимо. . . Ето, тако сам прошао у депугацији. Истинита је свака реч. Кад сам излазио, чуо сам још где рече за мном : „Па подај нек ти ко напише ово у новине. Ено ти „Стармали" и он је тако мудар у досеткама као и ти. Радо ће ти примити." Не дао ми бог да икад више послушам тог човека, ал ово ћу га послушати. Нек чита свет, како је нами сиротињи овде. А ја ако и неверујем у Патријара, верујем у бога. Он ће ваљда показати, да га има. Један члан депутације.

П у с л и ц е, ~. Даклем Гарашанин је захвалшо — али још не иде. Можда, чека да народ њему захвали, — пак ће онда ићи. X- Али Кефенхилер за цело одлази. Али зашто?

Јер није знао да прави разлику између уплив-а и у п љ у в - а.

X- Кажу да ће нови министри у Србији морати ноднети добре сведоџбе. — Ако те сведоџбе буде Бонту издавао, онда знамо ко ће добити најбољу сведоџбу. [ј. Чујемо да и у Сентомашу нешто мирише на кикиндски Ф а н и л и. ° 0 ° Кнез Батенберг није задовољан са пет година. —- А има његових колега, који би најсретнији били, кад би им се егзистенција на пет година осигурала.

Л. Од свију паших белаја, најбељи је овај, — што „ 01) г о г" хоће да оцрни Србе пред Русијом.

Чика Пера. „Мисли моје, куд бдудите" ? — питао се чика Пера пијанчећи све до зоре терајући сву — ноћ „кера." Код треће га увек литре муче неке мисли луде, с' тог' се жури за четвртом да утопи бриге худе. А кад „пету" спусти доле и још озго коју више престане му мис'о свака, само плачб и — уздише. Једна само брига тешка расниње му душу меку, где ће данак преспавати: ил' у блату — ил' јендеку?! 23. фебруара 1886. Др. Назбулбуц.

Л и Л). А. Кад сам ја пре четрдесет година ишао у школу, онда се писмо „људи" писало овако: Л.. А сад га пишу и овако : Љ. — то је баш излишно. Б. А зар ти не видиш разлику међу та два слова ? А. Иа каква је ту разлика! Б. Е, мој соколе, онда си ти неки мали магарац. Онда ти мислиш да је н. пр. „Зола" то исто што и „Зоља". А. А да шта је? Б. Јес' ја, — ту је нека замашна разлика. Пагат.