Стармали

"ЕГ" Новоме Оадзг 20. з^а-ртга 1886.

„Стармали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — иогодишња 2 ф . — на В месеца 1 ф . За Србију и друге крајвве: 10 — 5, — 2 '/» динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје шташарија А. ПајевиКа у Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јоуапо\'1с, \Ујеп IX РогсеПап&авве, 5(5.) — Претплата и све штс се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиИа у Нов. Саду. — За огласе пдаНа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за зкиг.

Олика и прилика. У „Боршсемјанкову," Маџарском шаљивцу, Нађох једну слику Смеј'о сам се вицу. Нацртан је Тиса, Већ ка' што се црта; Л у левој руци Држи једног хрта. (Хрт је тако мршав, Као миш у посту, Види се да ј' био На Тисином косту.) И у десној руци Тиса нешто има: Маказе големе, Па се дичи с њима. Њима сече рту (Из начела свога) Све комад по комад Репа тананога. Тиси ни бригеша, Благоносно шмрца, И чуди се само Што се рт копрца. Али ко је р г тај ? Нико други није, . Већ стубови уставности, Старе жупаније.

Слика ј ! доказ да још има У Маџара вица. Има, има вица, Ал и — кукавица. Крешимир Шетња по свету. XX. На свету има врло несретних људи. Ма шта радили, ма куд се макли, свугде их несрећа очекује. Ја знам чак и таквог једног несретника, који не само што у животу није могао ни до чег дотерати, него није могао ни до своје раке доћи. После толиких несрећа у животу поболео се и једног дана држао је сав свет, да је дотични несретник за увек свршио. Купили су му леп сандук, комшилук се постарао и за леп погреб. Тело су му код куће и у цркви лепо опојали, лепа и пратња беше и таман да сандук спусте у раку — поче самртник песницом лупати о заклопац. Морали су људи опет откуцати сандук, јер несретник беше само привидно мртав, као што се то по неки пут догађа у овоме свету. И тако један човек није могао стећи ви своју поштену раку, него се и на даље морао злопатити, као и пре. Од тих несретних људи један сам и ја! И ја таман што сам дошао до своје раке, те да поставем професором на карловачкој богословији а залогај ми се измаче из уста. Шта ћу јадник, кад сам такве судбине! Ја сам гајио најлепше наде, е, али Герман пронађе, да ја не само што ништа не знам из католичког канонског права, него да сам и против уније радио у беловарској жупанији, па ето с тога сам био срамно истеран из двора православног српског црквеног великодостојника. 11о томе ми сад друго ништа не иреостаје, него да и опет узмем штап у руке ц — не ваљда да учи-