Стармали

„СТАРМАЛИ" ВР. 10. ЗА 1886.

којој је страни пожртвовање и лојалност и за то је повосадски велики жупан Парче тић заслужио, да му се читаво јаје поклони. Требао бих и Герману једно јаје дати, али се бојим, да ће ми се осушити рука, па нек му даје, ко му је и до сад давао. А друго, није ни нужно, да га човек обрадује црвеним јајетом, јер он се и тако силно радује, што католици и православни имају уједно ускрс. „Еад можемо ускрс заједно славити — веле, да је он рекао — за што не бисмо онда и у свему другом једнаки били?" За то се, веле, Герман веома радује, јер ако он још једно десетак година узпатријархује, то ћемо дочекати, да ћемо с католицима и божић у један дан славити. Но ја о томе нећу ни да мислим, на честитајући православном српском свету ускрс, надам се, да ће стари и нови цретплатници о ускрсу и после тог великог празника обрадовати „Стармалог" не са црвеним јајима, већ са црвеним поштанским упутницама. Сретно и весело дакле! . . . Милисав.

У ш т и п ц и. Но зашто је сад у Србији тако м а л о порезнвх глава? Зато, што се краљ Милан постарао, да последње три године буде м л о г о порезаних, управо одрезаних глава. * * * Питали смо Босанце, јели истина да ће им Калаји опет доћи? А добили смо одговор: „Одавна је он већ овде, време би било да изађе." * * * Чудно је ово време. Прво доказују, како Вукату мора да наиђе баћ-Остоја, па он сирома извуче. Ето сад га стегла кијавица, на никако да попусти. Код других се већ двапут трипут обређала, а код њега као да се запекла. Некоме баба-Комла само једанпут обаје па га одма прође, ал' њему већ трипут бајала, па никакве помоћи, стоји онако као и пре басме. Једном речи: он је несретан па несретан, усуд га баш није са најласкавијом пронратницом пустио у свет. Откад та неман наишла на њега, чисто човек „вантазира." Здао се у бригу шта ће и како ће. Алка га његова к'оједна теши, да ће још бити добро, ал' шта јој вреде све њене речи кад он добро не чује, па све натрашке разуме. Кад му она најлепше говори, њему се учини да га ружи; а кад би она баш каткад да га онако мало „пропцује," њему дође да кашље или да кија па и опет нечује. — Ја, жено, мислим, да тај балабан мора да је~нико клупче у глави, па то клупче све расти и расти, па ће напослетку да ми припуши мозак пондак ће ваљда и крај бити. А? Шта ти мислиш ? Што не говориш! ? — 0 мај, теби је све једно. А виш кад си ти имала улоге, а ја све код тебе, па те дворим, па те разговарам, а ти и не мариш, што ја толико патим. Ти би валда волела, да ја здекнем, па онда да тражиш другог. Па добро добро! Ал' ја ти кажем, жено, да никад више Остоју не нађе, јер ци — ци — ци — — и баћ-Остоју у најторжественијем

шин није убио Уроша, сад доказују да је Вићентије Јовановић био најбољи Архијереј, још мало, па ће неко устати да брани и Вука Бранковића. * * * Грци се опет нешто скањују с ратом, као оно грчке младожење с женидбом. * * * Народи Угарске провешће бар мирно ускршње празнике. Разишао им се сабор, те сад не морају стрепити, зепсти, ни бојати се, да ће им се на сам Ускрс умесити — горак колач. * * * Народно позориште отишло је у Карловце. Сад ће се бар ако ништа друго а оно отворити „саборска дворана", јер ће се у њој давати представе. * ж * У »саборској дворани" представљаће се нов комад за народ: „Лови зеца, док ти је на мети." Иначе ће се давати и „Језуита и његов — цитомац." * * * Ми за времена опомињемо позоришну управу да комад „Језуитаи његов питомац" не даје у Карловцима, јер су „Језуита и његов питомац" тамо и сувише познати једва чекају да се тога курталишу. * * 8 Слушам од уредника наших новина, да су 1, априла издали позив на претплату за другу четврт, па слабе вајде. Ја знам зашто је то. Публика је мислила, да се они — као на први април — само мало прошалили и да им у истини није стало до претплате. е.

његовом заносу за пребацивања прекиде кијање и кашаљ, које је тако снажно било, да је одма угасио жижак, а перје, што га његова жена баш чешљала све раздувао, и читав се облак подигао од њега Једва се једанпут сталожило паперје, али баћ-Остоја никако да се сасвим умири, него још помро кашљуца. — „На за бога човече, шта оћеш да ти говорим, кад ти не могу помоћи ! ? Ето сам распитивала у свакога, протаракала,саи свуда, па нигди нисам могла да чујем за какав лек. Мислила сам да си нагазио на што, ал' ето каже Јевра Саџакова да си чист, а њој сам дала белегу па ти је превртала траг. Баћ-Остоја је био јако замишљен, па ни један глас алкина говора није ударио у доб његова ува, те тако није ни чуо шта она говори. — „Него кажу" — настави Алка — „да се сад доселио неки нов господин' мора да је шваба, јер му је име доктор, па веле, да он зна свашта да лечи, па иди томе доктору, можда — — Та муку му — трже се на то баћ-Остоја и продере се — ти оћеш још да ми се и прдачиш! Алка, не збијај шалу, јер ће бити вашара. Какав о р а ?! Валда оћеш баш да одгризем прст оној вештици! Није доста, што сам је уј'о, па сад неможе ништа да ради ! Сад ћу ја теби дати ора, само ти много бенетај ту! —