Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1886.

~ Ћира. Пронео се глас, да СрбиСпира. Чуо сам. Али Гарашап^Ш НИБ је опуномоћио „Рез1;ег ИоуЛ" и^ШШш^кШш да из Ј ави > Д а т0 ни Ј е истина. ШЈШТ ШШј Ћира. А зар „српска" влада нема у Србији сриских листова? Спира. Та знаш „Видело" је дотле дотерало, да му нико не верује. Ћира. Ја не знам колико се „Лојду" до сад веровало. Али ако је сад постао званичним органом Гарашановим, онда му се, богме, неће веровати ни кад истину каже, Ћира. Ја не знам за што је морало бити то титрање краља Милана са Ристићем, или управо са огромном већином српског народа. То не разумем. Спира. Чудим се да ти то не разумеш. Јер то је сасвим хандграјфлих.

П у с л и ц е. © Ако је истина да су се у Србији споразумели либерали и радикали, то јест да су се управо с л и л и у једну партају — онда ни ову ни ону Сливницу нећемо бележити са црним, него са златним словима.

Р. Ми се радујемо што ће се одсада и у Црној Гори носити врбица. Не толико због врбице, колико због оне лепе песме: „општеје васкресеније".

Баћ-Остоја је разумео да му је жена казала, да опет проба да узима од баба-Комле онаки ора, што га она намаже неким зачином, па пружа болеснику у уста, да га трипут обзине, па то га је тако јако разбеснило; јер бабаКомла је већ радила то са њиме. Стисла тако намазану орову језгру са палцем и кажипретом, па пружила баћОстоји, да обзине то једанпут, двапут. Кад трећи пут обзине, онда по басми треба да стисне ора зубима, па да га у затвореним устима, т. ј. да склопи усне, поједе, а док он једе, баба-Комла опет би имала да баје од „зла часа". Бружи баба-Комла ора, да га баћ-Остоја и трећи пут обзине, ал' овај је тако брзо склопио своје снажне вилице, да баба-Комла немога ни са својим прстима утећи и тако је баћ-Остоја баш добро угризе за прсте, да је јаукала и онда одма — себи обајала од „зла часа". Ал' баћ-Остоја се тако згадио, које на тај гадни зачин, које на то, што је осетио на зубима и мало баба-Комлине крви, и била би баба-Комла и гори „час" дочекала, само да није — стругнула. 0 овом, мислио је баћ-Остоја, да његова Алка говори, јер њена предпоследња реч „доктора" бац заиста има тако врашки свршетак, да наглуво уво може чути од ње само оно дерно „— ора". што је ето, и баћ-Оетоја показао, да уме тако да чује, па се с правом онако јако разједио; јер и он, као човек, не може тек бити изузетак, па

® Фра-Грга се здраво радује, што је Фра-На совић отишао у Рим.

Ј& Кад је у Стрији букнуо пожар, за тили часак сва је изгорела. Изгореле и шприце, којима се гаси; а људи мешто да помажу, свако је себи грабио. (Ау Стријо, да чудне судбине!)

Између кнеза Николе и краља Милана знамо доста разлика. Али ја ћу да приведем још једну: кнез Никола пише драме, — а краљ Милан прави —• комедије.

^ Даклем министар Абердар је повратио Гершића на професорску столицу. То је лепо. А још би леп ч е било да је то учинио министар Гершић са Абердаром.

А Према новом закону о ландштурму Стармали се радује што је Стармали. По старости могли би га још узети у војнике, али ваљда ће га пропустити што је м а л и. Оофистично обећање. „У Каносу нећу ићи!" Тим се Бисмарк давно дичи. ПГто је рек'о, одрж'о је, Даклем живио 1 У Каносу није отш'о Већ — одмилио. (»Р") да воле, да му се оно спомиње што није по њега добро испало, као што нико не воле, да се о њему ружно говори. Но из те његове јарости трже га његова Алка, која после сама плану, па приђе њему ближе и испречи се на њ! — Ко ће се у ђавола с тобом што паметно диванити кад ти све унатрашке чујеш! ? Све се тужиш. да нећу да говорим с тобом, а откуд' ћу и да говорим, кад што-год ја кажем, ти разумеш, да на друго иде. БЈто седиш на ушима, па не слушаш боље шта ти се говори! ? И, у праведном гњеву своме поче Алка трескати и бацати све што јој паде шака. Није овамо-онамо, него се баш озбиљно наљутила. Баћ-Оетоја устукну за кратко време. — Па што се одма тако љутиш? Можда сам и валио ал' ти опрости. Та знаш, да ја нисам крив, што она није боље чувала своје прсте, па јој онда неби ништа валило. (знате, и баћ-Остоја је као и други људи: прави барут ; страшно хукне и букне, али се ома утиша, како види да и његово ребро оће мало да се размаџари. Та, за бога, кад су сви људи таки, не може ни он ваљда бити изузетак.) (НаставиКе се.)