Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 11. З А 1886.

Ми још ве очајавамо. Још се надамо да ће народ моћи у сваком погледу да надокнади оно, што је изгубљено и да исирави погрешке, које су учињене. Но дабогме, то не може ићи лако. За то се иште пре свега чврста воља и као што рекоомо љубав према народу. ЈЕДАН ЧАМАЦ БЕЛИКИ И СИГУРАН ЕУПУЈЕМ ОДМАХ. УПИТАТИ У УРЕДНИШВУ ОВОГ ЛИСТА. 2—3 Ведики народи који су даље од нас коракнули у култури. ..." И сад већ лепо иде чланак до краја. Па зар нису ти чланди занимљиви, па чак и поучни. Одиста јесу. Само је за то нужно двоје, треба знати на ком узапћеном месту треба који оглас метнути, а пооле, треба знати те огласе и — читати. 0.

У Ш Т И П Ц И. Угарски сабор опет је на окупу. За чудо што од то доба многи држављани снивају, да су, с допуштењем, краве, а спрема се неко да их музе. % ^ & Посланик Тушкан је оеуђен, јер суд тврди, да није нико ударио бана. Чудновата несрећа! Да је бан ударен, Тушкан не би робовао две године. * * & Како изгледа многи би желили, да Т у ш к а н, буде — п у ш к а н, управо упушкан. * * * „Пестер Лојд" тврди, да Русија спрема у Галицији побуну. Дакле не вели чмтаву буну, но само зуме опет ништа од цела Остојина говора, е, па шта сад да ради! ћутали су обоје неко време, затим опет узе реч баћ-Остоја: — Моја Алка каже, да ти имаш неки медицин, па од њега одма мож ци — ци— ци! и баћ*Остоја удари у кијање и кашљање, да је напр;,вио у соби читав ветар, и неки ситни папирићи од тог ветра све се дизали горе. Млатао је и рукама и ногама, хтео је нешто да говори „пријатељу", ал' како би почео, одма би га све силнији, кашав прекинуо. Као са неким молећим погледима погледао је он доктора. који канда је већ сватио од чега пати баћ-Остоја. Читаво по часа није се баћ-Остоја у кашљању свом утишао, а кад је након тог времена, ^већ се почео мало стишавати, доктор га погледао слободнијим погледима, који као да су зборили, да је разумео баћ-Остоју. — Па сраво полеш то палан, пачи •, та тако ту, ту (па покаже на грло, нос, уста, затим на целу главу) тако ху-ху-ху! све полеш. — „Баш, баш тако. Све ми тако уји у глави, као да иде по њој ајзлибан, или да ко окреће кола са четир коња. Кажем ја! Мора да је то нико клупче у глави. Па оћеш дати мени онај медецин, што каже Алка да си дао оној деци ?" — Ту не медецина, ту само кат оћеш лекниш, сфуче капат и панталон прафиш фртал сат фуспот, онта тфој палан нема.

по б^ну, а кад. „П. Лојд" каже но, оада је то мање него — ништа. * Може се казати: „Европа неда Грчкој мира." А може се казати: „Европи не да Грчкој р а т а. * * * Краљ Милан хтеде да разбије радикаде. Тада му световаше Христић: „Поапси господару њихове прваке, а осталима не дај писнути, не дај им листа, па ће се распудити," Краљ Милан учини тако и гле, радикална странка оста јака и целокугра. Тада дође Гарашанин и рече краљу: „Не ваља господару што си урадио. Пусти радикалне ггрваке из тавница а допусти им зборове и листове." Краљ Милан учини тако и данас радикални прваци поцепаше странку а по листовима се води дивна распра. И јесу чудни наши српски „прваци." * * * Док је Турска имала војске и снаге ударала је на цео свет. Данас кад је слаба, краљ Милан је бранио од Александра а Европа је брани од Грчке. * Турци сад слободно могу изменути своје молитве, те се молити богу за кауре, Јер међу каурима има увек плаћених и неплаћених јаничара, који их бране. 0. 9 « Зашт' је слава Колумбова добила тако значај леп ? Зато, јер он се први одважи отићи жив — на други св еЈт! Др. Казбулбуц.

— „Нуз плот!? Шта то нуз плот?!" — Кат се сфучиш, па оћеш лекниш, онда тфој нога прафиш фуспот — и доктор некако неправо и нестрпељиво изрече ово. — „Ал' је зима, пријатељу, па шта ће бити од мене, ако ја вртаљ сата држим ноге нуз плот. Ја ко велим, да то баш неће бити добро. — Ја то кажеш, сад нема труко ништа. Сад мош ићи кућа, па тако прафи нога што кашем. И доктор седе за свој писаћи сто и настави писање, а баћ-Остоју више и не хтеде да слуша. Баћ-Остоја је још говорио нешто, али доктор се и не окрете на њ'. — На збогом, пријатељу, кад већ нећеш више да диваниш самном. Боме си ти накратко насађен ! — и баћОстоја оде из докторова стана. Доктору је баћ-остојева посета већ постала несносна, на му ни најмање није било жао, што је отишао. Баћ-Остоја је ишао кући полагано, а непрестано је мислио: како то може да „бидне", да га балабан прође, ако држи вргаљ сата ноге нуз плот. С почетка му то није никако ишло у главу, ал' напослетку већ поче помало „дубље" да мисли, и — гле! лако може бити, да је тако. Та, за бога, ето — то је он већ више пута чуо — и оне, који се смрзну, тару снегом, па тако поврате у живот. Клин клином — назеб ладноћом — измишкулира напослетку баћ-