Стармали
„ СТАРМАЛИ" БР. 11. ЗА 1886.
Ћира. Еј мој, Спиро дакле вије вајце, пропашће свет. Спира. Мани човече, таки лудорија. Зар и ти верујеш у бапске гатке! Ћира- Нема ту гатке, јер је то 'жалосна истина. И ако сад свет не пропадне онда не знам кад ће. Спира. Та говори, човече, шта те ]е тако ојадило. Ћира. Еј Босно, Босно ! У теби се зачиње узрок смаку света. Узми „ Просвјету" и прочитај „ред службе божије у Сарајеву о васкрсу, па ако се не заплачеш, ниси Србин, ниси православан. У православној цркви, пред српским пародом, пред православним вернима читаће се еванђеље и на латинском и на немачком језику. Јеси чуо, Спиро, сад још само митрополит да благослови јеврејски или турски, па онда смо готови.
Ђука : „Шта. сад кажу о рату?" Шука. - в Кажу да Евроиа неће рата, па ће сваком који се само наоружа одмах објавити рат?" Ђука: „То се дакле зове: в Евро^па неће рата! Хм. Да ми ниси казао, ја бих то сасвим друкче мислио."
П у с л и ц е, 'Ч-. Као што је Христос из мртвих васкрсао ЈГазара, тако су у Србији васкрсли спомен убијеног Јаковљевића у славу слободних избора. Л- »Што је до мене, то је моја Домена." Таке калембуре праве у себи неке културтрегерске државе. (Калембурима јз најприличније место у „Стармалом"; зато и овај увршћујемо овде).
Ћира Којим се вицом не могу похвалити ве- Ја све држим да честити Пера Тодоровић ћина дипломата еуропских ? ■ Ј ош и са Д чами У казаматима. А место њега су подСпира Пра-вицом. метули каквог наличњака његовог, који воли ојачати напредњаке, него окрепити опозицију.
Хладан душ.
Мене крај ве муке подузеле очи њене памет ми занеле уста ћуте, не знају ни беле а што она тако брзо оде ? ? ? — носи мени за „разхладу" —
X. Сви батаљони у Србији добили су нове заставе. А старе се мећу у румпелкамеру „традицијоналне политике" владареве.
— воде !!!
8 /„ 86.
Др. Казбулбуц.
Остоја и сад убрзакораке. Никако друкче, него како „пријатељ" каже. Алка је чак иза ћошка исшетала пред-а-њ; та једва је жива чекала, да чује, како је био њен Остоја дочекан; какав је тај човек, што даје тај медецин; је ли иулгер или С г бин; шта му је казао, можда га већ и извидао и још читаву стотину других питања, што их еамо може женско љубопитство да створи. На ко ће онда бити сретнији од ње, кад почне својим другама велеважно да исприча све, све те ствари, које, и ма да су, тако речи, ситнице, ипак ће од све женске публике највећом запетошћу бити саслушана, и бар у неколико ће зајазити кошар њине сеоске и — женске радозналости. — Шта је за бога, ди си већ, откад те изгледам, да већ оседим. Јеси л' био тамо, јеси га затекао код куће, шта ти је казао, — деговори већ.Знаш да"једва чекам да чујем. Баћ-Остоја, од радости, што је бар мало наде добио, да ће се опростити своје беде и невоље, накривио шубару, па или није чуо, што га жена његова пита, или није хтео, доста да јој није ништа одговорио. Прош'о је поред ње, а да јој је и једну реч рекао; цигурно се човек замислио. Нројурио је поред ње некако дрско, поносито, а ово понашање његово тако је дубоко дирнуло сироту Алку, да је као укована застала на једном месту, и срце јој се згрчило од једа. Севала је очима, мислиш смождиће све, што јој на догледу. (ЦаставиНе се.)
јС Питао ме један пријатељ српскога народа: Да ли ми Срби нисмо таки какви треба да смо, или треба да смо таки, какви нисмо, (Нисам му знао ништа одговорити). =. Ја не желим Грчку оклеветати; али, да уме оклевати, то је — права истина.
©. Кажу да краљ Милан, кад прочита „Стар-
мали," он га згужва,
и згази. То је сасвим по-
њатно, кад не може да згужва, баци и згази рашанина.
Га-
А. Питање. Може ли бити полемике, да се људи не полемају. Одговор. Може, — али не у Срба, П. Даклем, ако нисте знали овако стоји ствар. Српска скупштина има 162 носланика, Четрдесет бира краљ, — а оне друге министри.
Неки веле да је Милетић био у партајској дисциплини „тиран." Али данас патимо баш од ти р а н а, што немамо таки т и р а н а.
х. Кад „Наше Доба" ударе по челу, па му нарасте чворуга, — он мисли да је то рог, па хоће чворугом да боде.