Стармали

"У Новоме Оадзг 10, јзггзса- 133©.

„Стармали" излази трипут месечно. Годишња цеиа 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 /а динара или Франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; Издаје штампарија А. ПајевиЕау Новои Саду рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јогапоујс, ЛУјем IX РогссПапцавзе, 56.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огдасе пдаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 80 новч. за жиг.

Из живота једног лава. I. Там' у Балтимору далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме дирку Проводила време уз добош и свирку. Највише је ишла ради једног лава, Што ј' укротитељу био дика права, Укротитељ беше по дужности тиран, А лав у кавезу беше здраво миран. Мислио је ваљда: „А што да се љутим! Судбина ме гони, па хајде да ћутим. Из невоље своје срамоту не црпим; Здраво ми је криво, — ал хајде да трпим." И трпет' је знао, трпео је дуго. (То ј' заглавље прво. Сад долази друго.) II. Бог би знао од чега, ал се лав разбол'о. Госа проговара: „Па зар тако, лоло! Зар ја теби за то дајем трухла меса, Да од тебе данас немам интереса! Зар ја за то храним тога гладног звера? Ти с' неблагодаран, немаш карактера. Али добро, ја ћу послат' по лечника Па ако ме вараш, тешко си тебика !*

Доведоше слуге лечника Бровела, И он рече: Овде треба брза дела. Ево кљешта; сад ћу олакшати лоли. Не фали му друго, само га зуб боли. Јесте, зуб га боли, — тако лечник рече. (То ј' заглавље друго. Сад долази треће). Ш. Слуге као слуге, убрзаше краке, Савезаше лава у конопе јаке. Мило им се банит' по уздаху туђем, Развише му десни гвозденим оруђем. Ево, сада вуди ! вичу слуге веште; И Бровел је већем утурио кљештеАл у том тренуту — стид је, срамота је Лав се сети ко је, лав се сети шта је. Одупро се чуду снагом и очајем И прснуше везе, ка' ибришим да је. „Ево мојих зуба! Ево вам их, нате! Гле како сад од њих гинете, падате!" о о © Ово није гатка, истина је чиста Чит'о сам је баш из „Сарајевског Листа а , Аппо бесћзипЛасћкГд, број шесдесетосам.

Што нађох у прози, устиховио сам. —в—