Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 17. ЗА 1886.

135

Са децом се може човек насмејати, Мој синчић не зна, (од куд ће и знаги) да има неко купатило код Беча, које се зове В а 4 е п. Чуо је нешто, па оће и он даље да каже. Рече својој сестри: „Хеј море, знаш ли да је кнез Никола отишао у бадем." Сестрица му се мадозамисди па онда рече: А краљ Милан ће ваљда ићи у г р о ж ђ е. Мал што нисам прснуо од смеја. Али (наравски) пред дедом чинио сам се као да не чујем њихов разговор. Само у себи помислих: ићи ће у грожђе али у суво. Л. Д. Казбулбуцијаде. I. Уживам у једењу посна пасуља, и моја жена мора ми макар сваки 15 година једаред ту радост учинити. II. Ја се никад не плашим од дуга, али тим више — од поверилаца. III. Ја не верујем у то, што неки веле, баш је то и то суђе н о, то је голи с л учај, па и оно што је коме збиља суђено, и тоје случај. IV. Каквом искреном, добром пријатељу ишао би ма куд на сусред, кад би ми новаца требало. V. Бирташица код „црвеног кеца" мора да ме држи за каквог великог господина, јер ми тако цифрасте порције доноси; а ја би волео, да ме баш она држи, за каквог простака, па да ми донесе незграпне порције. VI. То није истина, да је овај свет не задовољан са мојим талентом; ето н. пр. мени се моје песме врло допадају. VII. Чудновато, да од 10 сах. ноћи па све до зоре никако заспати не могу ; може бити, да је то с тога, што за то време седим у кавани?! VIII. 0 сретно доба ђакова&а! Колико сам се заносио у мислима за каквим плавим очима, за природом, и за каквим масним батаком! IX. Људи без рачуна држе, да је Ротшилд богат човек, али кад би они прорачунали, колика је то грдна сума новаца, коју он — н е м а, још би му из свог џепа по који грош дали. X. Моју драгу супругу никад не умем боље оценити него после какве пробекријане ноћи, у зору кући тетурајући и унидећи, да сам још — не жењен! XI Не ваља никада бити простак, зато ако нас ко понуди са цигаром дувана, треба истрести цео дуван, али кутију треба човеку вратити натраг. XII. Љубав ипак није тако празна реч. — Ономад је браца Сима узео сва стара љубавна писма у тежини од три киле и продао их као стару хартију. Дакле је ипак хаснио . скупио Др. Казбулбуц.

Како је Колумб открио Америку. Учевицама неког завода задали да израде задатак о открићу Америке. Десетогодишња нека девојчица написала је дословно ово: „Килумб је био човек, који је могао метнути јаје ва сто, па да се не разбије. Шпанеки краљ рече Колумбу:

— Можеш-ли открити Америку ? — Могу — рече Колумб — ако ми даш лађу. Колумб узе лађу и заплови онамо, где је мислио наћи Америку. Лађари се стали бунити и рекоше, да таковог места нема. Али после неколико дана дође неко из руље и рече : — Колумбе, ја видим земљу. — Па то је Америка — одговори Колумб. Када је лађа приспела, беше обала дупком пуна црних људи. А Колумб рече: — Је-ли то Америка? — Јесте одговорише му они. А он затим рече: — Ја мислим да сте ви црнци. — Да ми смо црнци — одврате они. А њихов поглавар рече: — Ја мислим да си ти Колумб. — Сасвим тако, — одговори овај. За тим се поглавар црнаца окрене својима и рече: — Но, ето, сад смо пронађени."

Фрајла кћи. Али за бога, мати. Госпођамамица. Нема ништа. Ти своју фотографију не смеш дати г. лајтнанту. То није у реду. То забрањујем. Али ако поред свега тога хоћеш да му је даш то не сме бити са мојим знањем.

Учитељ. Збиља; јели још жив твој отац. ђак. Зар не знате да је јесенас умрво. Та и ви сте били на погребу. Учитељ. Да, да? Ја сам хтео да питам јели још мртав.

СекаНаста. А зашто не пробате вашем малом спнчићу да мажете ноге ракијом, — тоће му ноге оснажити. Сека Јула. Мислите! А видите мој муж што год више ракије троши, све је слабији на ногама.

Госп. Бррр! Ала ти је данас гадно пиво. Келнер. Та знате, то је била баш последња чаша из бурета. Г о с п. Па што ми то пре не рече. Келнер. Та знате, бојао сам се, ако вам кажем, да вам неће пријати.

Рв"* Још се могу »обити сви бројеви „Стдрмалога" од почетка до данас. ~Ц»§