Стармали

134

„СТАРМАЈШ"

БР. 17. ЗА 1886.

Реч на реч. „Сји1»ге п1је га рјезши: 2а рјезти је г1а4о. а Тако вели Сундечић. А ја велим на то: Не зажмури, песниче, Кад год видиш блато. Најпре ђубре очисти, П'онда тражи злато. У Дубровнику. Драшковић. Оа шегртске изложбе, Нашим озбиљним листовима било је сувише ^аљиво да пишу опширније о шегртској изложби у Новом Саду; а шаљивом Стармалом изгледала је та изложба сувиахе озбиљна. Но пошто „Стармали" не мора бити баш најпаметнији то ће он попустити, те писати о тој изложби, јер данас одиста попушта још само дуда. Гледајући шегртску изложбу, много сам научио Видио сам, да и шегрти кад се сложе, могу створити нечег ваљаног. И ја се питам: кад се сложише шегрти свију народности у Н. Саду те приредише изложбу, зашто се не могу сложити грађани Н. Сада, те створити грађанско дружење? Но из тога су извезли читаво полигичко питање, а ја нећу да мешам политику у шегртску изложбу, јер се шегртство, непрекуваност сувише умешало код нас у Угарској у политику. Једно ме је само жао, што нисам био у оцењивачком одбору, јер је било на изложби и кобасица, те је одбор морао најпре све да поједе, па тек онда да пресуди који ће од месарских шегрта да добије награду. Исто важи и за переце. Но нека не мисли оцењивачки одбор ове шегртске изложбе да му ја што пребацујем и да бих хтео да га ставим у ред изелица, јер је моје уверење да су многи оцењивачки одбори разних великих изложаба далеко више појели, ма да тамо није било нит кобасица нити икаква јестива. Осим кобасица и переца било је чак и звезда, (ал од стакла.) Било је и злогласних корпица за хартију [препоручујем вам их г. уредниче, јер ви и онако многе ствари трпате у кошар] а било је малено буренце [таман згодно за каквог члана „друштва уметности]. Треба напоменути мишоловке и пецаљке (сироти мишеви и рибе неће дакле ни у будућност имати мира,) а изложени „шињон, минђуше" и друге лакрдије доказују, да и млад нараштај рачуна на женску сујету. Упало је јако у очи, што су многи изложиаи браве и локотове, што доказује, да ни шегрти не верују одвише у јавну сигурност. По једног излагача велика је срећа, што је ова изложба била у Новом Саду, а не у Загребу, јер би иначе изложен предмет био узапћен а излагач затворен због увреде части. Помислите само, досетио се неки враг да изложи чутуру за ракију у о б л и к у чизме. Овде је добро прошао, али у Загребу би се то схватило као увреда пресветлог бана, а аиотеоза на Гржанића.

На овој изложби су шегрти прилично пазарили. Тако су н. пр. добро плаћени пар папуча. [Купио их муж жени. Тешко њему сиротану. Томе се баш може рећи пропаст твоја од тебе Израиљу."] Један младожења купио је и добро је платио пљуваоницу, (први свој „меблштик," јер мисли скорим да се жени) а ону чизмицу за ракију, купише ђаци, који тек положише матуру. [Дал из опозиције према хрватском бану ил због чека другог то их нисам питао.] Но с овим сам отприлике све рекао што сам имао за сад. А сад да кажем две речи за у будуће. Од 80 шегрта излагача, било је само 20 Срба по народности. До године се надам да ће више Срба занатлија допустити својим шегртима да се такмаче и усавршивају, јер ако не могнемо писати о шегртима, мораћемо узети њихове „госе" на миндрос. Но ово ви неморате казати „ос," јер то је лепа ствар, коју не треба занемарити. ом.

Дечији разговор, Б р а т. Читао сам у новинама да су у Паризу принчеви избелили (Аи5^е1зип§ <1ег Рппсеп). Како то може да буде ? С е с т р а. Е знаш, има их, који су од орлеана. И ја сам имала хаљину од арлеана, па је брзо избелила.

Олаба утеха. Болестан Прока осећа задњи час, па диже опет свој малакс'о глас: „теши се жено! растанак је ту, „у једну молбу склааам жељу сву : „кад опет будеш ступила у брак, „кад ти додија удовични мрак, „не пружај руке душманину мом, „комшији Луки, крвопији том!"" — — Сузе је гуше . . . припали свећу . . . „„Кунем се Богом!... За Луку нећу!. . „„К и не могу, . . . јер одавно већ ,, п дала сам другом,... своју тврду реч!!!" Др. Казбулбуц.

Нису ни Енглези увек практични, Енглеској краљици спрема један део Лондонских грађана сјајан поклон у славу педесетогодишње светковине владарства њеног. —• То ће бити дивна палата много лепша и богатија од они двадесетак, што их већ има енглеска краљица; сад само мора човек да се запита, да ли у Енглеској збиља нема никакве благородне цељи, на коју би се овај новац употребити дао, а да се не мучи стара владарка са памћењем имена те нове палате, кад већ и осталима н и имена нсзна? Др. Казб.