Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 17. 8А 1886.

133

кушати није з горег. А ја сам уверен да Пајевић, Попадић, Рајин, Томић, Јаснић и други неће ни један тренут остати у таком друштву, које би се косидо са оним, што је вима као Србима свето и најсветије. Ћира. Па шта ћемо сад? Спира. Сад ћемо још рећи да није корисно у наглости претурити се и пребацити; да је издишно и штетно без нужде правити од муве медведа. А то ћемо рећи свакоме кад код буде требе, било „Бранику", бидо „Застави", било коме му драго. Јер немамо ни бабе ни стричева други, осим своје добре намере и свога независног уверења.

Проба пера. СХС1. Негдашњи цветак. Била једна цура Пре шездесет лета; Онда су је звали „Цветком овог света". Просили је многи И са разни страна, Момчадија красна, Вредна н ваљана. Али „цветак" неку Вишу срећу сања. Дан за даном јури Па ето кајања. Тад је цветак* иш о Врачарама свуда Да јој оне кажу Кад ће да се уда. Свака јој је карта Нову наду дала, Ал крај свих врачара Није се удала. Није се удала, Ма да ј' „цветак" била; Сад већ давно види Да је остарила. Па шта чини сада У часима дугим ? Сада она врача Цветићима другим. СХСП. Није свашта за сваког. Чизмар, који не зна Сашит' добре саре, Нек проба на пример Ићи у некаре.

Коме књига смрди, Нек мотику шчепа. Ко није за проту, Нек иде да клепаа Кој адвокат само Гуљи, дере свуде, Нек параграф баци, Нек кожодер буде. Који лечник нема За лечење дара, Тај нека се најми Где год за гробара. Којн гајдаш уме Само туђе ноте Нека се окане Гајда (и срамоте.). Ко под круном не зна Шта народу ваља, Нек поштено каже: Ја нисам за краља.

Г—д-н.

П у с л и ц е, О Гледстон је већ дотле дотерао, да ако га избори и сруше, начело ће му ипак победити.

Д Са оставком барона Николића била је само проба, да ли ће га Срби жалити. Али кад ни једно око не засузи, — онда није потребан кучера, може Николић и даље к у ч и р а т и.

□ Неке немачке и мађарске новине радо се сумњају, да ли црногорском кнезу Николи заиста требају илиџе. (Са краљом Миланом било је сасвим друкчије, кад год је ишао у купатила. Свако је веровао да му је прека нотреба, да се окупа и опере).

^ Ја све чекам кад ће Пера Тодоровић на челу свога листа написати ово: Не слушајте, људи, што ја нишем сада — после з а т в о р а. Него намтите оно, што сам писао док сам био о т в о р е н.

Штросмајер је прозборио у православној цркви. Сад би требало Анђелић да оде у латинску цркву, пак онде да — и остане.

@ Кад ми не можемо са Анђелићем да пропевамо, — ајде бар нек поп Илија Округлић пева. Не завидимо му.

смо

НК У овом броју мало — јер знамо да су сви наши читаоци зинули, ће пуслица ових дана доћи из Ниша.

намесили пуслица каква