Стармали

хои

„Наше Доба" у бр. 80. о, г. на првој страии, другом стуицу при крају од речи до речи доноси ово: „Ми, које је судбииа давно навикла на опака дела, већ одавва смо спремни на свако зло, У." Е па лепо кад и сами већ једном јавно признајете. Ту нетреба другог хоћу рећи д:у г о г коментара. Кр. Као очевидни доказ да у Србији данас влада потпуна слобода штампе, и то така, да јој равне можда нигде на свету нема, уједно као доказ, како се дивно немачки језик и у Србију допухује, доносимо овде верно прештампану цедуљу, коју је један наш пријатељ добио, кад је у Београду дувана купио. Ево овако изгледа: ■^) : НА1ЈР Т ТОВЕКЕ А 6гЕ А 1е тг1еп Таваке Вех Јога Иаиогк

гопе^ сћапЛогот1$

КЛ &К- 20. 27. п. д. И? ^ (ко жели да се увери, може оригинал видети у експедицију „Стармалог*.)

Патрола и комесар. Једна финандијална патрола дође кући из елужбе, и затече комесара, ђе прегледа пошту. Дужносг је дакле да му се јаве, да су дошли из патроле. То и учинише. — Тад ће један од њих казати, да су били у патроли, и да нема ништа новог овим р'јечима: Господин комесесар покорно јављам, да од наше службе нема ништа! Тад ће комесар с негодовањем одговорити: „И ја видим, да нема." - И"ћ.

Наздравље! Сједила су при једном столу у гостионици два пријатеља и разговарали се. Један од аих употребљавао је бурмут. У један пут ће онај што је свој нос бурмутом подпрашио кинути, — а онај ће други рећи: „Наздравље." „Та манте ме, то је од бурмута" примјети први. Било то од — — чега му драго, Ви сте мени дужни казати — фала! — ић.

А. Молим те, пријетељу, кад ћсш ти већ променути тај твој одрпани шешир. Изгледа већ као девето чудо. Б. А, тај ће још дуго на мојој глави парадирати, јер моја жена рече, догод носим ту одрпаницу, неће никуд самном ићи.

Прорачунато је да европски мир стоји годишње 7 милијарда. Ја држим кад би се свака држава обвезала да ће другима давати „мир," да би тај мир био много јефтинији.

Гаја. 0, о, мајстор Пајо, та јуче тексаранисте вашу супругу, а данас већ звиждучете пред дућаном. Паја. Опростите ми, — али од тешке туге не знам ни шта радим.

Судија. Али кажи ми само, како је то могло бити, д& ти однесеш тако велику, тешку касу. Кривац. А шта је асне, господине, ако вами кажем, Ви то не можете тако брзо научити.

„Знате" — приповедаше неко у кафани, „ја сам се навикао да се сваке суботе измијем. Ако то не урадим, онда ме целе прошле недеље болк глава."

Питање. Ако је истина да се од љубави не може живети, од куда онда долази да се љубавници, нарочито супрузи — код који је љубав неограничена — тако брзо засите.

Учител>. Уф, уф, ух, Перо, ала је то гадно и неучтиво, кад ко у друштву зева! — Зар ти не умеш бар уста затворити кад зеваш.

Тима. А што ти, Симо, потроши толики новац на погреб твоје Маре? Сима. За то, јер знам да би и она сиротица на мој погреб драге воље још и више потрошила.

ђ. Еаква је разлика између молитвеника и каквог интересантног романа? С. Да чујем.