Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 20. ЗА 1886.

157

СХСУЦ. Зареко се- . . Зареко се ја одавно Да негледам женско око, Мл случајно кад га видим, Да не гледам подубоко. Ал ја онда нисам знао Како с' дивне очи ткоје, У којима мени пиме: Суђено је. Суђенл је. Зареко се — е па добро, Знате л' штај 1 то: Зарећи се? То је глагол од два смисла П двојако -гумачи се. Први смис'о здраво строг је: Мрдати је ту бадава. Други смис'о милостив је, Он све прашта, разрешава. СХСУШ П и т а ш. Питаш би л' те љубит' мог'о? Ја том збору нисам вичан. Сведоче ти г Пробе пера" Да сам здраво прозаичан. Ад кад питаш тако мило. Тако нежно, чисто строго Једно знадем на цигурно; Да те мрз ит' не би мог'о. Ја те не би м р з и т' мог'о Ни змијама да ме шибаш, У авану да ме туцаш, На треници да ме рибаш.

ПРОБА ПЕРА. СХС1Л 7 У мом белом двору. У мом белом двору (Две собе и кујна) У свакоме куту Нека радост бујна. Прашине ни за лек, Опајано свуда. У кавезу тица Пева као луда. На округлом столу Пуне цвећа вазе. Кад заиштем воде, Донесу ми тазе. Где је негда био Паук с танким плетом, Сад кандилце гори Пред иконом светом. Патос није паркет, Ал га се не стиде. У орману књиге Ка' воЈСка у глиди. Кроз прозоре чисте Сунце зраком згађа, Кошуља ми беља. Кафица ми слађа, Са писаћег стола Неста вашарипл е. Раскречена пера Очли на сметиште. Види с' нека рука, Која није лења.

У место дувана Сад мирише фења. А стара портрета, Што на зиду висе, Климају ми главом: „Оженио си се!" сс Опроштзј са читаоцима. Е, сада је време, Читаопи мили, Да се опростимо. Живиздрави били! Ца реците и ви : „Бог да га поживи! Написао је двеста, Хвала му — јер преста!" Ал немојте само Захваљиват' мени, Захвалите више — Мојој драгој жени.*) Г—Д—Н.

*) Ми нашем вредном номагачу честитаио брачну ерећу и желимо да му буде дуготрајна. Алн и сувише смо себични а да би могли захвалити његовој драгој жени, ако је она узрок, те га више неВемо зиђати у „Стармадом." Но времена семењају и ми се надамо да Ее се он нредомисдити. А његовој драгој жени захвалићемо тек онда, ако га нодстакне на даљи рад, — ма то и не биле „Пробе пера~. Урвднипхтво.

Где је Герман ? Знам унапред, да се мргодите на горњи наслов. Та не личи ли то помало, да се Герман изгубио, а ја га сад, боже ми опрости, тражим. На жалост није се изгубио, а на срећу да се изгуби, не бих га тражио. Да Герман од ово последње доба није у Угарској, то многи знају, а они који не знају, могли су се сетити. Та сунце од оно доба сија некако лепше, а и црна земља је сад много задовољнија. Но и ако се зна да је Герман отишао, опет се зато не зна, где је он сад. Та но, но, поштовани читаоци не треба одмах да се срдите, знам ја унапред да с ваше стране може он отићи ако хоће у трње, ви га не би тражили. Ал опет видите ја знам где је Герман па ћу вам рећи. Јер кад вас данас занима питање где је н. пр, колера. зашто вас не би занимало : где је Герман ? . . . Е баш сте чудеи ви читаоци „Стармалог."

! 1им вам се помене Герман, ви одмах удри у грдњу ј мумлате нешто кроз зубе, а неки стискавају одмах и I песницу. Ако ви тако наставите онда нећу скоро бити готов. Дакле Герман, ако хоћете да знате, отишао је на пут, да тражи она четир свештеника, која су му онако оппшрно честитали божић. То вам изгледа невероватно, јелте. Ал опет је тако. Вите, партикуларни свештенички збор у Сасама тражио је четир свештеника, па није могао да их нађе, а тражио их је и Герман. Ал кад човек нешто тражи, па не може да нађе, онда постаје чудан. Ето н. пр. моја тетка. Она не може да нађе н. пр. напрстак у соби, где га је изгубила. па кад не може, не може, а она га онда тражи у кујни, па иде чак и у комшидук. Тако ради и Герман. Кад није могао своја „четир брата во Христје из архидијецезе, да нађе у архидијецези, он их сад тражи у Немачкој; па ће после у Рим, и т. д. Пре неколико дана, нише ми мој пријатељ, да