Стармали

158

се срео с Германом у Берлину. Врло добро. Герман тражи своја в четир брата по Христу," међу Германима. Чим дође до кога, а он га завирује, загледа са свију страна, и сваки час диже руку да неког прокуне. А сад, сад је Герман у Риму, и сутра, прексутра отићи ће папи, да га нољуби у папучу. Тамо ће учивпти још нешто. Преврћаће по папској библиотеди, те међу књигама средњег века, изналазити оне најстрашније формуле за проклество, јер кад буде код нас ,општи свештенички збор," (на коме ће присуствовати до 20 свештеника) па тај збор пружи прст на неке, и неке, онда треба и те проклети. А Герман кад неког прокуне, он хоће да га прокуне сасвим. Проклеће не само немила „отпадника" него ће му проклети и кућу, и пиле у кући и муву на дувару, па ако га умудри бог, он ће му проклети — наметнутог патријарха. По моме мишлењу право проклетство не може друкчије ни изгледати. Ал ово што ћу сад да вам кажем, немојте ником да одате. Ако је Герману већ озбиљно стало до комендије, он не може друкче учинити, но мора уклети и „Стармалог." А ја вас лепо молим да загледате „Стармалову" насловну слику. Видите кога све ту има. Та ту је боже ме опрости и „роми даба," и Герман и сво његово друштво. Дакле „Стармали" чека и смеје се, само вас молим да ово што сам сад открио, никоме не одате. — ом. —

о о Онко. Како ти се допада што сам обријао браду? 0 н к а. Врло лепо. Сад си сасвим дпуги човек. Онко. Па волеш ли ме и сад? Онка Као душу своју Онко. Ху, кујо једна! Даклем ти си кадра и другог волети! о о о А. Љуто ми је жена оболела. Б. Па зашто не сазовеш конзилиум ? А. А шта је то конзилиум ? в. То је докторски скуп. А. Скуп?! — А били ти мени знао што јефтин и ј е саветовати. о о о Г о с т. Келнер, да платим ! К е л н е р. Шта сте имали ? Гост. Два пара кобасица. Ево један дукат; промените ми га. Келнер. Молим, тај је дукат пробушен. Гост. Но ! ? Зар ваше кобасиде нису биле пробушене! ?

Да красне читуље! Наш покојни попа једаред баш о „Ружичалу" држао иарастос, као што је то већ свуда обичај на тај дан. Незнам како где, ал овде код нас ни једна жена неће про-

пустити а да тај дан своју читуљу у дркву не однесе да своје мртве не спомене. Тако ти и моја прија Перса намисли читуљу у пркву послати, а она ће управо на гробље. Како пак није знала читати, спопаде из ормана неко парче артије, па хајд у норту да звонару преда. Онда је бијо још покојни Бапа звонар. Прија Перса пружи Бапи то парче артије. а он опет мете међу остале читуље. Кад се „парастос" отпочео, поче покојни лопа редом читуљу по читуљу ређати, па како коју прочита а он дода Бапи да је остави. Читајући тако, дође ред и на прија Персину читуљу. Попа узе то парче артије и продужи: „и о рабјех божијлх" па стаде, поче пажљивије разгледаги а Р ти ЈУ5 најпосле се слатко насмеја, окрене се Бапи који је узверено међу тим гледао у попу, и рече: „а шта си ми ово ког ђавола дао ?! А шта? запита зачуђено Бапа. Та ово је магарећи пасош. А како би то било наопако! Та није то наопако, већ ко што ти реко, дода попа ево виш шта стоји овде: да је наш „Срадало" купио од. „Клоцала" из Мола магарца за седам сребра. Ђ.

„Ала си сретан", рећи ће ономад иза „кулиса", глумад Лаза своме колеги Аци, „тебе већ у другом чину смакну са света, а ја јадник при овакој запари. морам чак у петом чину да се — женим" ! —

Жена: „Слатки мој мужићу, ноћас сам снила, да си ми купио нову хаљину." Муж,- Збиља си то снила? А ти продужи ноћас то лепо сневање, можда ћеш и изеањати, где би ја могао наћи те новце за твоју хаљину?!"

Ћ е р ка: „Погледај само татице, каку сам ти краену сведоџбу из „клостера" донела : „цртање", врло добро,„певање" врло добро, „гласовир" врло добро, — „астрономија" Отац: — 0 та то је прекрасно, мила кћери моја; сад још само да нађемо за тебе ђувегију, који зна добро јела зготовити, кошуље у ред довести и на децу пазити, па — ћете бити срећан пар на овоме свету. послао Др. НазбулбуЦ.