Стармали

164

.СТАРМАЛИ" ВР. 21. ЗА 1886.

Бука. „Нешто ми сувише разговарају о томе хоћел учитељека конференција бити у Бечеју ил Сомбору. ..." Шука . »ћути, кад само нико >*не тражи конференцију у — Ки- кинди. .

Зла жена!

П у с л и ц е, Д. 0 тројецарском савезу сад се већ мало говори. И ту је дошло до неког дуализма. Али ако се реч Оаз^еГп на двоје подели онда је питање ко ће добити & а з, а ко б 1; е 1 п.

□ . Бисмарк и Калноки тако су се лено возили на једни коли по Гастајну. Да им је од куд изишао Гирс на сусрет, таки би га погазили (у потврду европског мира.)

Даклем Тиса је одржао мегдан; премапотписао је себи поверење. =. Нишка се скупштина разишла. Урадила је своје. Кад једанпут устав у Србији оживи, — онда ће опет он своје урадити.

в. Кујунџић је казнио врлог књижевника и професора Јов. Бошковића, одузевши му тромесечну плату. — А знате ли за што је Кујунџић то урадио? Зато јер је министер, па може да му буде.

х. Штета, што сада више нема они стари новаца, који су се звали пер пери. То би еме тако лепо доликовало при плаћању они* п ер а, која перу владу, ма била и најгаравија, и најгарашнија.

+. На Нишкој скупштини нико није поменуо ту реч „катанац" — само једини бивши министар Вукашин. (Коме је каква пчела за клобуком, тај је се и сећа). ©. Ове године нису, као до сада, штампани нарочито извештаји о скупштини у Србији. — Није ни потребно. Народ ће је и тако запамтити.

♦♦ Браћа Солдатовићи још нису Јухваћени. Дабогме, њи ни жандари не волу тако, као каквог невиног опозициовара.

На целом свету има само једна пакосна жена, дурљива и зла! Ал' то је жалост, мало ко не вели: „ох! драги брате, . . баш је имам ја !!!

Др. Казбулбуц.

О О

Један учитељ имао сина јуристу у Бечу, који се у новчаном погледу даље пружао, него што је губер (очев) допирао. Једаред пише син оцу: „Љубазни оцо ! Ти знаш шта је ђак. Зато ми пошљи новаца." На ово му отац тако исто укратко одговори : „Драги сине! Ја, истина, знам шта је ђак. Али ти канда не знаш шта је учитељ. Зато дођи кући, макар и пешке путовао."

о о о

— А зашто сте, газда Јово, ове године посадили саму кудељу ? — Шта мислиш, зашто. — Не знам док ми не кажете. — Хе хе! Оћу и ја да се мало насмејем, — кад дођу да ме фендују.

о о о

У ч и т е љ. Кажи ти мени, Андришка, кад од 45 одузмеш трипут по петнаЈст, колико ти остаје. Андришка (ћути). (Сва се деца смеју: Гле, солгин син, па баш ништа незна!) Учитељ. Мир, децо! Андришка је добар рачунџија. Добиће најбољу белешку. Јер кад се од 45 три пута одузме по 15, онда не остаје ништа. Зато није ништа ни одговорио.

о о о

Г о с т. Келнер! Ја би да платим, К е л н е р. Изволите! Г о с т. Ја би да платим. К е л н е р. Па ево ме, ту сам. Г о с т. Ја би да платим, — али немам новаца.

Из искуства! Кад видиш гдегод двоје млади, шетајућ' по „променади", где једно другом важним тоном нешто тајно кажу; веруј брате мом искуству: једно другом . . . лажу!! Др. Казбулбуц.