Стармали

1?4

„СТАРМАЛИ"

ВР. 22. ЗА 1886.

У „шноркаси", одговори Велимир. Онда да богме Велимир још није знао, да се сат може и заложити, али сад чини ми се, да је и он почео свој сат „чувати" у „шпоркаси."

„Узми овај канап, браца," рече ми једном мали Велимир „А шта ће ми наопако канап ?" запитах га ја зачуђено. „Тако !" одговори ми он спокојно. „Кад други пут тераш кера, а ти му канапом завежи њушку, па се онда неће моћи дерати. Онда га ни мати неће чути, па те неће ни исовати." Велимир је чуо, да ме је тог дана пред подне мати псовала, што сам синоћ „терао кера," па је брзо измислио и начин, како да мати ни не дозна, кад други пут будем опет „терао кера." прибележио Милисав.

Гадно подметање. О ! да злобна света да језбка клети, Како могу грдне пакости нанети ! Што почесто иде код доктора млада, наша госпа Јела, ето како страда! Сав свет на њу режи, а верујте људи, да јој бодан супруг у кревету лезки! Др. Казбулбуц.

о о О Карао отац сина што је пао на годишњем испиту. — Ала за бога, нисам јакрив; — одговори син. — Да ко је крив? — Криви су професори. Нису ме питали баш ни једно питање, на које би знао одговорити. о о о А. Ноћас сам сневао да ми је испао један зуб. Б. Хм! Умреће вам који пријатељ. — Не бојте се, то ће бити какав лажан пријатељ (примети В, који се сетио даА има лажне зубе). о с о Господин Н. послао слугу да му купи најфинија брифпапира. Трговац га запита хоће ли плавичаста, — тај је најфинији, ал је и најскупљи. А бели је јефтинији. Слуга се промисди па рече: дајте ви мени тога белог, — мој господин и тако носи плавичасте наочари. Побожност, Побожан је врло мајстор Ћ.ира, очи диже небесноме шару, па се моли да ти срце дира ; дневно зове Бога великога: „избави мја Ти од лукавога !" — а помишља све на своју — Мару. Др. Казбулбуц. С оног света, На другом, небеском свету мора бити да је добро. То потврђује и та околност, што се још нико одавде није вратио. И то је једно добро, шго тамо одлазе разне новине. (Заборавилисмо имена разносача.) Наравно само оне, којима није одузет постдеби. Међу тима је и „Застава", која је пре некако у „кратким вестима" јавила, да је Петар Зака поново (после смрти) изабрат за председнпка сиротињског стола у Сомбору. Тај број „Заставе" дошао је и њсму до руке. Пошто се најпре изненадио, и пошто га је за тим та вест пријетно дирнула, сео је и написао је сараднику ,заставе" ово писмо: Драги сарадниче! Кад сам пошао на пут, оставио сам Сомбор у растројству. Али вест, да су мене, Србина изабрали за тако важно место радосно ме је потресла, те добио уверење, да и Сомбор излази из забуне. Изјавите им, драги г* сарадниче, моју високу захвалу, јер се тога не могу примити, те им поручите нека у будуће буду тако исто сложни, те да увек бирају Србина, а не Мађара или Чивута. Но ви сте ме, г. сарадниче, обвезали тим што сте вест о моме избору разпрострли на све стране света; за то, да би вам показао своју оданост шаљем Вам ову истиниту кратку вест: протерани кнежеви, овде на овом свету толико су се освестили, да наздрављају „свести народној". Петар Зака С. р.

И пословица уме да слаже. Пословица вели — Ти је већем знаш „ Једно мисли аијаница, А друго оир1аш." Ал у томе нема Истине ни словца, Обојица мисле 0 — немању новца. Берберос. Барчићев топ, Барчићев топ крчи себи пута у стране државе, гд му хитац неће зависити од наше воље. е У иностранству се увиђа, да Барчићев топ (за Србију) само за то не ваља, — што је Гарашанин тако ист изврсан топџија, као што је искусан воденичар.Палилулац .