Стармали

199

Усудници. Судија: „ Имате ли још што да додате?" Осуђеник: „Ја би имао још једну олакшавајућу околност; данас је мој рођен-дан." —

На шегалишту. Две младе госие, које су се скоро удале, нађу се у купатилу X. Гђа А. „ Јеси ли ти с твојим мужем задовољна?" Гђа Б: „Не баш особито. Из почетка беше сушта љубазност, но доцније је био све хладнији и хладнији. а сад се држи са свим у резерви." Гђа А : „У резерви? 0 благо теби, мој је већ давно у домобранству.

У једном француском листу има овај оглас: Један млад човек, који је намеран да се жени, рад би да се упозна са каквим карактерним и искусним човеком, који би га био у стању од те намере одговорити. У гостиони. Гост, пошто је ручао и плагио, замоли врло учтиво угоститеља на једну реч, те га најљубазније запита: „Ала молим Вас реците ми, камо Ви одлазите на ручак, кад хоћете кадгод добро да једете.

Један тврдица, чувши да је неки од његових пријатеља наследио 2 милијуна фор. рече: „0 благо њему, сад ће бар моћи — штедити.

У Паризу на једном тргу упита неки госиодин кочијаша, шта иште, да га одвезе оданде до неког оближњег предграђа.— „15 франака" одговори овај. Госпвдин (нестрпељиво): „Ја Вас питам, пошто ћете ме тамо одвести, а не питам Вас, пошто Вам је коњ." —

„Ви дакле тврдите, да има паса, који су паметнији од свога газде?" — „Зацело! Само наравно има таких ексемплара врло мало. Ја н. пр. имам тако једно псето."

У кавани. „Видиш оног тамо господина?" — „Видим, па шта је с њиме."— „Он је сиромах шуваклија." „Тако? Ти га зар познајеш ?" — „А не." — „Па откуд знаш, да је шуваклија?" — „Па отуд, што и нема десне руке." Пред берзом. „X. мора да је врло ваљан трговац?" — „Ко, тај? Та то је најгора варалица и швиндлер. Верујте мени, ја то врло добро знам, ја сам му најбољи пријатељ." Одломак једног дијалога. „Ко, X ? та то Вам је грозна лажа. Тај тако безобразно лаже, да човек не сме веровати ни противно од онога, што он каже." —

На нредавању. „Перо, по чем се познајеЈстарост једног коња?" — „По зубима, господине." „А старост једног петла ?" Опет „по зубима." „Пази, шта говориш. Петлови немају зуба." „Али ја имам, господине."

ШШ- !ои С8 могу добити сви бројеви „

У купатилу. Гост један тужио се послужитељу, како је већ толико у купатилу и ништа се боље не осећа. „0, морате се претрпети" — одговори послужитељ — „то не иде тако брзо. Била је ту једна госпа, која је тек после нуних 6 месеци — умрла."

У судници. Председник: „Ви сте ту јадницу убили, па да је поробите." Оеуђеник: „Јесте господине и то ми је извина, јер да сам ја какав рђав човек, ја бих је убио без икаква разлога."

Новије књиге послане уредништву на приказ, Ручни рад у мушкој школи. Сувремено недагошко питање, од Срет. М. Аџића. Београд, штампарија напр. странке. 1886. У Београду може се добити код В. Валожића. Цена 80. дин. п. — или 40 новч. Глас народа, Сеоски лист за нар. поуку. Излази недељно у Ст. Бечеју. Уређује га Панта Поповић. Цена 4 фор. на годину, Штампарија Н. Димитријевића.

доноси у своме шеснајстом броју за год. 1886. овај садржај. 1. Из доба старих Римљана, (са сликом.) 2. Из живота једног шегрта, од Браца Јове. 3. Записи, од Љ. П. Н. 4. Два наследника. (С маџарског.) 5. Редарство јавног благостања у природи. Брем. 6. Зашто? — зато, песма (са сликом), од Чика Јове. 7. Анаграми. Сазтавио Абу Каземовић, ученик I. разреда (био г. 1853.) 8. Лакше иди, песма од Јов. Манојловића. 9. Пастирка из околине книнске, песма (са сликом,) од Чика Јове. 10. Слика, каруце, мале принцезе. 11. У споменицу Ленки Г., песма од Деспине. 12. Мушице и комарци. (Ко неће да верује — и не мора), од ђ. 13. На студенцу, песма (са сликом.) од Ј. 14. Ако си прав не бој се претње, од ђ. С. Натодског. 15. Песмица (народна.) 16. Разнолије. 17. Даштања. 18. Решења даштања. 19. Наша поштица. Рукописи и све што се тиче уредшлнтва, шаље се на адресу: Рг. Јоу. Јоуаштс \^Геп IX. Рогсе11ап §а5зе №. 56. — „Невен" чиеа Јовлн лист излази двапут месечно на читавом табаку. Цена је за Аустро-Угарску на читаву годину 4 ф., на пола године 2 ф. за Србију и Црну Гору и остале крајеве 10 дин, или 5 ф. у банкама на читаву годину, одвосно 5 динара или 2 фор. 50 новч. на пола године, и шиље се на адресу: Штампарије А. ПАЈЕВИЋА у Н. Саду. Стармалога* од почетка до данас.